ПОДАЦИ ИЗ СТУДИЈЕ О ПРОЦЕНИ ПОТРЕБА ЗА СЕВЕРНУ МАКЕДОНИЈУ
Северна Македонија има специфично искуство у погледу суочавања са наследствима масовних и озбиљних кршења људских права током пост-југословенског периода. У том правцу, транзициона правда у земљи је углавном повезана са оружаним сукобима или сексуалним насиљем у оружаним сукобима током војног сукоба 2001. године. Пре ових догађаја, и од 2001. године до данас, практични аспекти овог питања нису били присутни у Северној Македонији. Ова ситуација је углавном резултат доношења Закона о амнестији 2002. године и његове аутентичне интерпретације 2011. године. Аутентична интерпретација је веома релевантна због чињенице да су сви судски поступци везани за злочине из сукоба 2001. године обустављени, чиме је прекинут процес институционалне правде.
Процена потреба за истраживање транзиционе правде са родног аспекта за Републику Северну Македонију је била фокусирана на два главна сегмента: (1) преглед постојећих извора (национални закони, извештаји, студије итд.) за мапирање релевантних актера и (2) преглед наставних планова универзитетских курсева који се баве транзиционом правдом на високошколским установама у Северној Македонији.
Главни истраживачки ресурс о транзиционој правди у Северној Македонији у последњих 25 година је публикација „Транзициона правда у Републици Македонији: Извештај 2010-2011“, издање из 2012. године од стране Центра за истраживање и креирање политика. Треба споменути и следеће релевантне књиге, студије, радове и друге публикације о овој теми у земљи: Ванковска, Б., Транзициона правда (2021); Кртолица , М., Злоупотреба процеса лустрације у посткомунистичким транзицијама у Европи (2019); Кртолица, М., Утицај транзиционе правде на владавину права у постконфликтним и пострепресивним друштвима, (2022); Центар за истраживање и креирање политике, Транзициона правда у Републици Македонији (2012); Институт за људска права, Људска права у процесу лустрације (2016); Impunity Watch, Балканска хроника: Родна равноправност, транзициона правда и међународна заједница (2018).
Што се тиче општег јавног дискурса о транзиционој правди у земљи, може се закључити да је тема присутна у одређеној мери. На пример, у децембру 2018. године, Институт за друштвене и хуманистичке науке организовао је дебату на тему „Транзициона правда као метод за нормализацију и демократизацију пост-ауторитарног друштва“. Додатно, с времена на време, међународни донатори обезбеђују финансијска средства за цивилни сектор за спровођење пројеката који се баве неким аспектима транзиционе правде у земљи (на пример, позив за пројекте ЕУ/УНДП из 2023. године за јачање капацитета правосудних органа и подизање свести о суочавању са последицама сукоба и промоцијом помирења кроз регрантирање цивилних организација; грантови БИРН-а из 2019. године за истраживање ратних злочина). Може се закључити да је питање транзиционе правде присутно у јавном дискурсу донекле, углавном кроз индивидуална академска истраживања и неколико пројеката цивилног друштва који се баве овом темом. Фокус на родну перспективу и сексуално насиље у овом контексту остаје врло ограничен.
Важну улогу у промоцији помирења и транзиционе правде ималe су регионалне иницијативе. Иницијатива РЕКОМ се издваја међу регионалним иницијативама у којима је Северна Македонија такође укључена. У 2010. години, регионална коалиција невладиних организација и удружења жртава за оснивање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима (РЕКОМ) ушла је у завршну фазу консултативног процеса у вези са својим мандатом, циљевима и задацима. Током 2010. године, Коалицији су се придружиле невладине организације и удружења жртава из Македоније и Словеније.
Други сегмент анализе представља преглед наставних планова универзитетских курсева који се баве транзиционом правдом у високошколским установама Северне Македоније. Укупно је анализирано 13 јавних и приватних универзитета. На основу спроведене анализе, могу се извући следећи закључци:
Један универзитет у Северној Македонији (Универзитет Св. Кирил и Методије у Скопљу, најстарији и највећи универзитет у земљи) нуди засебне курсеве само о транзиционој правди. Курсеви се нуде на Правном факултету Iustinianus Primus (на другом циклусу студија из међународног права – изборни курс Преговарање у сукобима идентитета и транзициона правда и другом циклусу студија из међународних односа, дипломатије и европских интеграција - изборни курс Међународно хуманитарно право и транзициона правда) и на Филозофском факултету (неколико курсева у оквиру студија мира: Род, мир и безбедност; Међународно хуманитарно право, транзициона правда, родни аспекти мира и ненасиља; Суочавање с прошлошћу и помирење). Док неколико курсева укључује јасне елементе транзиционе правде и релевантне пресуде међународних судова, родна перспектива и фокус на сексуално насиље у сукобима је више присутан у курсевима понуђеним на Филозофском факултету.
Даље, ово води ка закључку да су курсеви о транзиционој правди географски углавном концентрисани у главном граду Скопљу.
Остали анализирани универзитети - приватни, приватно-јавни и државни (Универзитет Гоце Делчев, Универзитет у Тетову и Универзитет Мајка Тереза) не нуде курсеве који се баве транзиционом правдом.
Неки аспекти транзиционе правде се подучавају у ширем смислу унутар других курсева. Ово је посебно случај са Универзитетом Св. Климент Охридски (Правни факултет, Факултет безбедности) где су ови проблеми укључени у курсеве као што су Међународно јавно право, Међународно хуманитарно право. Истовремено, родна перспектива није укључена.
Што се тиче истраживачког потенцијала у погледу људских ресурса који се баве транзиционом правдом, постоји неколико истраживача, који се баве овом облашћу.
Детаљни прегледи институција релеватних са становишта транзиционе правде и специфичности универзитетских курикулума укључени су у табеле које можете преузети доле.
Мапирање заинтересованих страна и силабуса на високошколским установама
Овa страница је настала уз помоћ пројекта Подршка Европске уније изградњи поверења на Западном Балкану, који финансира Европска унија а спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП). Садржај ове странице је искључива одговорност Београдског међународноправног круга и не одражава нужно ставове Европске уније нити УНДП-а.
