ПОДАЦИ ИЗ СТУДИЈЕ О ПРОЦЕНИ ПОТРЕБА ЗА БиХ

У процесу мапирања заинтересованих страна у БиХ, идентификовано је укупно 56 актера. Од тог броја, идентификовано је 16 факултета, 10 државних и 6 приватних, са укупно 77 предмета на 3 нивоа циклуса који обрађују теме транзиционе правде или ратних злочина. Затим, идентификовано је 30 невладиних организација, укључујући мреже организација и удружења жртава, чије су мисије, визије, програми и активности повезане са транзиционом правдом, ратним злочинима, изградњом мира или заштитом права жена и родном равноправношћу. Мапирано је 5 државних институција. На крају, у Студији о процени потреба мапиране су међународне организације, медији и појединци, који су обрађивали теме сексуалног насиља у оружаним сукобима.

Факултети

Према правилу, на правним факултетима свих универзитета теме од значаја за ову Студију обрађују се на предметима Међународно јавно право, Међународно кривично/казнено право и Међународно хуманитарно право. Међународно јавно право је обавезни предмет, најчешће на II или III години студија I циклуса, док су предмети Међународно кривично/казнено право и Међународно хуманитарно право по правилу изборни предмети. Са друге стране, на предмету Међународно јавно право се, у највећем броју случајева, кроз мали број предавања обрађује тема оружаног сукоба, односно правног регулисања међународног и немеђународног оружаног сукоба. Примећено је да се Међународно хуманитарно право као предмет у неколико случајева појављује тек у оквиру II или III циклуса студија (Види доле: Мапирање заинтересованих страна и силабуса - Правни факултет Свеучелишта у Мостару, Правни факултет Универзитета у Зеници или Правни факултет Универзитета Витез). Заједничка карактеристика свих силабуса предмета Међународно кривично/казнено право јесте да се ратни злочини обрађују кроз једно предавање, или се у једном до два предавања обрађују сва кривична дела по међународном праву. Стога, упитно је да ли се и у којој мери обрађује сексуално насиље у оружаним сукобима, као и пракса националних судова или пракса МКТЈ за почињене ратне и сексуалне злочине.

На факултетима политичких наука заступљенији су предмети попут Студија мира и Студија рода. Додатно, идентификовано је да и Филозофски факултет Свеучилишта у Мостару у оквиру II циклуса студија нуди предмет Мировне студије. Предмет Транзициона правда нуде искључиво приватни факултети (Види: Интернационални универзитет у Сарајеву и Универзитет Витез).

У погледу критеријума постојања родне перспективе транзиционе правде и/или ратних злочина истиче се Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву (Предмети: Род, мир, сигурност и Истраживање мира у регионалној перспективи), Филозофски факултет Свеучилишта у Мостару (Предмет Мировне студије) и Правни факултет и Факултет за бизнис и администрацију Интернационалног универзитета у Сарајеву (Предмет Транзициона правда).

У вези са укључивањем националних пресуда или пресуда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ) у силабусе предмета, истичу се силабуси следећих предмета: Међународно кривично право на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци (Видети План и распоред наставе и вежби); Право оружаних сукоба и међународно хуманитарно право Правног факултета Универзитета у Зеници (Видети додатну литературу, тачке 23. Судска пракса Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (ICTY), 24. Судска пракса Међународног кривичног суда (ICC) и 25. Судска пракса Међународног суда (ICJ)); Међународно јавно право – изабране теме Правног факултета Универзитета Џемал Биједић у Мостару (Видети Оквирни садржај предмета, тачка 11, Рад ICTY-а, анализа појединих пресуда) и Правног факултета Интернационалног универзитета у Сарајеву (Видети Week 5 – International Criminal Tribunal for Former Yugoslavia – most important judgements).

У погледу факултета, или њихових запослених, који посебно доприносе и објављују у области транзиционе правде са родном перспективом истичу се проф. др Ведад Гурда са Правног факултета Универзитета у Тузли (vedad.gurda@untz.ba) и Амар Лукавачкић, докторанд на Правном факултету Универзитета у Тузли (amarlukavackic@gmail.com), који су објавили 2023. научни рад на тему „Поједина обиљежја учинитеља и жртава ратних силовања процесуираних пред судом Босне и Херцеговине.“ У оквир поменутог рада истраживачки фокус је усмерен на процесуирање ратних силовања пред Одјелом за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине од почетка његовог рада до 2023. године. У наведеном периоду процесуирано је 70 предмета ратних силовања који су укључивали 109 оптужених. Од тог броја правоснажно је окончано 55 предмета, при чему је у 41 предмету донесена осуђујућа, а у 14 предмета ослобађајућа пресуда.

Горан Шимић, декан и професор Правног факултета Универзитета „Витез“, и Кеiichi Кubo, професор на Факултету политичких наука и економије на Универзитету „Wаsedа“ у Токију развили су базу података о правоснажним пресудама за ратне злочине пред међународним и домаћим судовима. База је доступна је на веб страници https://www.wаrcrimesdatabase.nеt/ и садржи информације о 650 предмета и више од 900 осуђених за злочине у рату у БиХ од 1992. до 1995. године. База података обухвата пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY) и босанскохерцеговачких судова. Ипак, база се не може претраживати у односу на ратне злочине у вези са сексуалним насиљем.

Група научника са Института за развојне студије (University of Sussex), Универзитета за уметност (Лондон), Универзитета у Руанди, Универзитета у Сарајеву и Универзитета Лос Андес (Богота, Коломбија) укључена је у истраживачки пројект АHRC који се бави Мировном педагогијом у високом образовању. Унутар ове истраживачке мреже покренут је Центар за мировно образовање у Сарајеву (Peace Education Hub) који се сматра простором где се сусрећу различити облици знања и осигурава полазна тачка на универзитету где чланови заједнице, организације цивилног друштва у заједници, практичари и сви алтернативни облици знања сарађују у циљу критичке размене и учења с члановима академске заједнице и студентима универзитета, како би се истражиле могућности пројеката сарадње и радило на изградњи мира и промовисању мировне културе. У оквиру Универзитета у Сарајеву делује и Институт за истраживање злочина против човечности и међународног права. Ипак, претрагом веб сајтова није уочено да се у њиховом раду посебно обрађују теме транзиционе правде и/или ратних злочина са родном перспективом.

Невладине организације

Идентификовано је 30 невладиних организација, чије су мисије, визије, програми и активности повезане са транзиционом правдом, ратним злочинима, изградњом мира, борбом за унапређење права жртава оружаних сукоба, људских права и/или родне равноправности. Од тог броја 4 је удружења жртава (Удружење за помоћ жртвама и преживјелим сексуалног насиља у рату “СУЗЕ” Брчко, Удружење за помоћ жртвама и преживјелим сексуалног насиља у рату Наш глас, Удружење цивилних жртава рата "Свјетлост" Сарајево, Мајке енклава Сребреница и Жепа) и 4 мреже невладиних организација (Мир са женским лицем, Мрежа жена Босне и Херцеговине, Удружење Мрежа за изградњу мира, Женски суд).

Својим деловањем у области транзиционе правде и ратних злочина са родном перспективом нарочито се истичу следеће невладине организације: 

1. Trial International. Канцеларија у Сарајеву отворена је 2013. године, док је фокус рада на борби против некажњивости и промоцији транзиционе правде, чиме се настоје унапредити права жртава ратних злочина. Организација ради са најрањивијим категоријама, укључујући преживеле ратног сексуалног насиља, породице несталих особа и бивше логораше. Адријана Ханушић Бећировић (Trial International) припремила је део Алтернативног CEDAW извештаја 2019-2023 у вези са препорукама Комитета о процесуирању ратних злочина и репарацијама за жене жртве ратних злочина. Види публикације: Punishing Wartime Sexual Violence in Bosnia and Herzegovina: Analysis и Студију о могућностима остваривања репарација за преживјеле ратног сексуалног насиља у Босни и Херцеговини.

2. Удружене жене Бања Лука. Ова организација објавила је приручник за обуку - Спречавање и одговор на родно засновано насиље током рата и у постратном окружењу (приложено). Чланица је WАVЕ мреже (Жене против насиља у Европи). У сарадњи са ОSCЕ- ом, спроводиле су пројекат са циљем унапређења подршке преживелима насиља и организацијама цивилног друштва у конфликтним и постконфликтним подручјима.

3. Удружење грађана Vive Žene – Центар за терапију и рехабилитацију Тузла. Водећа невладина организација за пружање психосоцијалне помоћи и подршке особама које су доживеле трауматска искуства рата, тортуре и насиља. Удружење је основано почетком 1994. године како би се обезбедио прихват, збрињавање и рехабилитација жена и деце жртава ратног прогона.

4. Фондација за људска права CURЕ. Активистичка и феминистичка организација. Објављено је више публикација којима су забележене личне приче жена које су препознале прилике за допринос у изградњи мира.

5. Удружење Будућност Модрича. Гордана Видовић, оснивачица и директорка овог удружења, бави се темом учешћа жена у изградњи мира. Припремила је део Алтернативног CEDAW извештаја 2016. године, у вези са препорукама Комитета које се односе на жене у постконфликтним ситуацијама и примену УН Резолуције 1325.

6. Сарајевски отворени центар (СОЦ). Један од програма СОЦ-а односи се на права жена. Видети публикацију Којег је рода сигурност, Одељак Ратно сексуално насиље и родно засновано насиље након рата; Жене и политички живот у пост-Дејтонској БиХ; Наранџасте извештаје, Одељак Ратно сексуално насиље.

7. Хелсиншки одбор за људска права Бијељина. У периоду од 2011. до 2013. спроводили су пројекат Транзициона правда на Универзитетима 2011-2013, усмерен на заговарање за увођење транзиционе правде у формални систем образовања. Циљ овог пројекта био је да створи предуслове за укључивање садржаја о транзицијској правди кроз званичне програме пет Универзитета у Босни и Херцеговини у већ постојеће предмете на пет Универзитета.

8. Хелсиншки парламент грађана, Бања Лука. Припрему и израду Алтернативног CEDАW извештаја 2019–2023. координисале су организације Хелсиншки парламент грађана, Бањалука и Права за све, Сарајево. Фокус деловања им је сексуална изнуда, родно заснована дискриминација и родно засновано насиље.

9. Атлантска иницијатива. У публикацији Којег је рода сигурност: 20 година Резолуције Вијећа сигурности 1325 “Жене, мир и сигурност” и њезина проведба у Босни и Херцеговини Сарајевског отвореног центра, одељак Ратно сексуално насиље и родно засновано насиље након рата припремила је др. Мајда Халиловић, истраживачица из Атлантске иницијативе.

Велики број пројеката и/или публикација невладиних организација везан је за примену Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и породичног насиља (CAHVIO/Истанбулска конвенција) и Резолуцију Савета безбедности УН-а 1325 (2000) “Жене, мир и сигурност” из 2000. године, која наглашава важност улоге и равноправног учешћа жена у спречавању и решавању конфликата и изградњи одрживог мира.

У погледу географске заступљености, иако је највећи број организација концентрисан у Сарајеву и Бања Луци, приметна је изузетна дисперзивност невладиних организација на територији целе државе.

Државне институције

Када говоримо о релевантним државним институцијама, идентификоване су:

• Федерално министарство рада и социјалне политике - правно регулисање, надзор над спровођењем закона и функционисањем комисије надлежне за признавање статуса жртве сексуалног насиља на основу које преживели остварују своје право на репарације;

• Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске – законска регулација и спровођење система признавања статуса жртве ратне тортуре;

• Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине – праћење спровођења међународних конвенција из области људских права и основних слобода, извештавање према домаћим и међународним телима о стању људских права (укључујући CEDАW), координисање усвајања стратешких докумената;

• Агенција за равноправност сполова БиХ - организациона јединица у оквиру Министарства за људска права и избјеглице БиХ и институционални механизам за равноправност задужен за израду стратешких докумената, попут Акционог плана за имплементацију Резолуције Савета безбедности УН-а 1325;

• Тужиоци и судије из окружних и кантоналних судова, уз апелациону надлежност врховних судова ентитета, Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, Одјел за ратне злочине.

Друго

У бази мапираних институција (Види доле: Мапирање заинтересованих страна и силабуса) су идентификоване и две међународне организације које су се ангажовале на пољу транзиционе правде и сексуалног насиља у оружаним сукобима. У питању су UNFPA БиХ, због пројекта Сузбијање посљедица сексуалног насиља у рату и ОSCЕ БиХ, који је спровео истраживање и објавио публикацију Борба против некажњивости за сексуално насиље у оружаном сукобу у Босни и Херцеговини: постигнути напредак и изазови. У питању је анализа кривичних поступака пред Судом Босне и Херцеговине у периоду од 2005. до 2013. године. У наведеној публикацији мисија ОSCЕ у БиХ тврди да је учињен значајан напредак када је реч о процесуирању ратних силовања. У периоду до 2013. процесуирано је 111 предмета који су укључивали оптужбе о сексуалном насиљу почињеном током оружаног сукоба. Суд БиХ окончао је 36 предмета те врсте, осудио 33 починиоца и ослободио 12 особа, што представља стопу од 73% осуђујућих пресуда за оптужбе сексуалног насиља. Мисија ОSCЕ у БиХ даље истиче да судије и тужиоци показују знатно разумевање у процесуирању предмета силовања, иако је укупан број оптужница за злочине сексуалног насиља које је подигло Тужилаштво БиХ низак у поређењу с великим бројем таквих почињених злочина.

Од појединаца који су се бавили темама транзиционе правде из родне перспективе и сексуалног насиља у оружаним сукобима истиче се Горана Млинаревић. Горана је у Часопису за филозофију и друштвену теорију ”Дијалог” објавила Анализу феминистичких писања о транзицијској правди с посебним нагласком на расправе о ратном сексуализираном насиљу 2012. године и чланак Сексуално насиље над женама као ратни злочин 2008. године. Заједно са Јасенком Феризовић 2020. објављује чланак Applying International Experiences in National Prosecutions of Conflict-related Sexual Violence: A Case Study of Application of the ICTY Law, Findings and Practices in Prosecutions before the Court of Bosnia and Herzegovina у Оксфордовом Journal of International Criminal Justice. У тренутку објављивања Горана и Јасенка су биле ангажоване као истраживачице на пројекту „The Gender of Justice: Тhe Prosecution оf Sexuyal Violence in Аrmed Conflict“ Универзитета у Лондону.      

Лејла Хаџимесић је у Тhе Оxford Handbook оf Gender аnd Conflict 2017. године објавила чланак Consequences of Conflict-Related Sexual Violence on Post-Conflict Society: Case Study of Reparations in Bosnia and Herzegovina. Треба поменути и психолошкињу Алму Тасо Дељковић, која се налази на челу Сектора за пружање подршке жртвама и сведоцима при Суду БиХ.