Знакови поред пута који штите у оружаном сукобу

Најновији кратки извештај Канцеларије Уједињених нација за координацију хуманитарних питања (United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) о непријатељствима у Појасу Газе и Израелу објављен је јуче, 21. фебруара 2024. године. Поред других страдања особа које су погођене сукобом, извештај нам указује на нешто што никако не сме да се узима олако — од 7. октобра је убијено 160 припадника Уједињених нација. На сам дан извештаја, убијено је још двоје чланова породица хуманитарних радника Лекара без граница (Médecins Sans Frontières), а шесторо је повређено. Њих је евакусиало Палестинско друштво Црвеног полумесеца.

Ко су организације које помажу особама погођеним сукобом?

У свету у којем не мањка сукоба, постоје људи који покушавају да их учине макар мало подношљивијим. Њима често недостаје средстава и ограничава им се приступ „незгодним” местима, али они истрајавају. У питању је читав низ организација, али су за питање оружаних сукоба најважнији Међународни комитет Црвеног крста (МКЦ) и национална друштва Црвеног крста или Црвеног полумесеца (уз један изузетак). Њих чине људи који неретко ризикују своје животе покушавајући да доставе храну или лекове људима погођеним оружаним сукобом, а њихова једина заштита је знак који са собом носе.

Међународни комитет Црвеног крста је међународна невладина организација која постоји још од 1863. године. Његово седише је у Женеви, а често се назива „чуваром Женевских конвенција” — оних које јасно говоре да у рату није све дозвољено. МКЦК је присутан у скоро свим подручјима где се одвијају оружани сукоби са јасном мисијом — да смањи патње оних који не учествују у оружаном сукобу и оних који више не учествују у оружаном сукобу.

Националних друштва Црвеног крста или Црвеног полумесеца има у скоро свим државама света — тачније у 191. Једно такво друштво је Црвени крст Србије. Улога националних друштава зависи од ситуације у којој се налазе, па тако нека учествују у важним активностима попут донирања крви или организовања народних кухиња, нека врше обуке за прву помоћ и спашавају људе у поплавама. Поједина национална друштва налазе се у подручјима која су захваћена оружаним сукобима и њихове активности су усмере на помагање жртвама оружаних сукоба, при томе често ризикујући сопствене животе.

Знак црвеног крста и црвеног полумесеца

Иако је иницијатива за „усвајање заједничког договора међу народима” да „лекари и медицинско особље имају упечатљив знак — исти за армије у свим државама” потекла мало пре битке у Солферину, ипак се и прича о знаку црвеног крста везује за Солферино, односно Анрија Динана који се залагао да се на конференцији 1863. године на дневном реду нађе и то питање.

Тако је овај знак први пут са првом Женевском конвенцијом из 1864. године постао део међународног права као „бела наруквица са црвеним крстом”. Тај знак је потврђен и у четири Женевске конвенције из 1949. године, где се наводи да је он узет као признање указано Швајцарској тиме што су преокренуте федералне боје — на застави Швајцарске крст је беле боје, а позадина црвене.

Међутим, нису се све државе и лекари држава које нису хришћанске осетили подједнако представљени и заштићени овим знаком па су Женевске конвенције из 1929. године на захтев Турске, Египта и Ирана предвиделе још два знака: знак црвеног полумесеца, и знак црвеног лава са сунцем. Иако ова три знака уживају равноправну заштиту, знак црвеног лава са сунцем, који је користио само Иран, изашао је из употребе иранским усвајањем црвеног полумесеца.

Нови знак

Имајући у виду да се тренутним знаковима неретко (погрешно) придају религијске конотација, државе су 2005. године усвојиле Трећи допунски протокол уз Женевске конвенције. Једина сврха овог протокола је била да успостави нови заштитни знак који се у пракси назива „црвени кристал”. Овај нови знак треба да послужи јединственој идентификацији универзалног хуманитарног покрета и ужива једнаку заштиту као и прва три знака — бар за оне државе које су прихватиле Трећи допунски протокол.

Изузетак?

Било је различитих предлога за заштитне знакове — Либан је предложио црвени кедар, Судан је предложио црвеног носорога, а Индија црвени точак са 12 кракова. Ниједан од њих данас не ужива међународноправну заштиту. Но, постоји један изузетак који је у употреби, иако га међународно право не признаје за заштитни знак, а то је црвена Давидова звезда.

Друштво Црвене Давидове звезде (Magen David Adom — МДА) је национално друштво у Израелу. МДА је део Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. МДА се суштински не разликује од других друштава Црвеног крста или Црвеног полумесеца — осим по знаку који користи. А то је — погодили сте — знак црвене Давидове звезде.

Међутим, овај знак, као што сам већ рекао, не ужива међународноправну заштиту и међународно право га не признаје као заштитни знак у случају оружаног сукоба. Због тога се он користи само на територији Израела. Када делује ван територије Израела, друштво Црвене Давидове звезде користи црвени кристал, а најчешће црвени кристал у оквиру ког се налази црвена Давидова звезда.

Тешкоће за хуманитарне организације у Гази

Са повећањем насиља у Израелу, Гази и Западној Обали, хуманитарне организације, укључујући и Међународни комитет Црвеног крста, се суочавају са све већим проблемима. Они сежу од непријатељског наратива, преко лажних вести до самих напада на хуманитарне раднике.

Друштво Црвене Давидове звезде је „у погон” ставило 1500 амбулантних кола и 10.000 особа за хитно реаговање, а њихови запослени су на дужности 24/7. Од почетка сукоба Друштво Црвене Давидове звезде је потврдило да је троје њихових чланова убијено на дужности.

Палестинско друштво Црвеног полумесеца пружа хуманитарну помоћ 24/7 и доставља помоћ многим женама, мушкарцима и деци — укључујући медицинску помоћ. Палестинско друштво Црвеног полумесеца је такође водило 15 болница, али има мање од 4000 чланова и 160 амбулантних кола. Четранест чланова Палестинског друштва Црвеног полумесеца је убијено од 7. октобра, а десетине су рањене на дужности, а многе болнице Друштва су оштећене.

Међународни комитет Црвеног крста има тимове лекара, укључујући хирурге, који помажу рањенима и болеснима у Гази. МКЦК је такође задужен за помоћ у расветљавању судбине несталих и за обнављање веза међу члановима породица. МКЦК је пружио директну новчану помоћ за 10.000 угрожених домаћинстава у Гази.

Уместо закључка

У сложеном пејзажу глобалних сукоба и криза, Црвени крст и Црвени полумесец стоје као стубови отпора нехуманости. Њихов рад превазилази пуку помоћ; то је сведочанство људске солидарности. Њихово наслеђе није само у животима које су спасили, већ и у свести коју су подигли, позивајући нас да одиграмо своју улогу у изградњи саосећајнијег света. За начине како можете да подржите Међународни комитет Црвеног крста кликните ОВДЕ.