Суд или тужилац - ко хапси из Хага?
Скоро су стигле важне вести из Хага: Међународни кривични суд је поново у жижи пажње међународне јавности. Тужилац је објавио да је од Суда затражио да изда налог за хапшење појединих људи у вези са ситуацијом у Држави Палестини и то за ратне злочине и за злочине против човечности „на обе стране”.
Не, тужилац не може да изда налоге за хапшење и не, налози за хапшење још увек не постоје. Пред тужиоцем стоји задатак да убеди Суд да изда налоге за хапшење па ћу овде покушати да укратко представим главне тачке и поједине закључке.
Надлежност Међународног кривичног суда
Иако Израел није држава уговорница Римског статута Међународног кривичног суда, Држава Палестина је још 2015. године поднела изјаву да прихвата надлежност Међународног кривичног суда „на окупираној палестинској територији, укључујући источни Јерусалим, од 13. јуна 2014”. Додатно, Држава Палестина је исте године приступила Статуту. Укратко, Суд има надлежност над актима у Држави Палестини или које су починили палестински држављани од 13. јуна 2014. То значи да надлежност постоји и над актима држављана Израела ако су их починили у Палестини, као и над актима држављана Палестине где год да су их починили, укључујући и у Израелу.
Чије хапшење тужилац тражи?
Тужилац Међународног кривичног суда, Karim A.A. Khan, затражио је од Суда да изда налоге за хапшење високо позиционираних особа „на обе стране” сукоба у Палестини, а то су:
Benjamin Netanyahu, израелског премијера;
Yoav Gallant, израелског министра одбране;
Yahya Sinwar, вође Хамаса;
Mohammed Diab Ibrahim al-Masri, вође војног крила Хамаса;
Ismail Haniyeh, шега политичког бироа Хамаса.
*Аутор блога се извињава због остављања имена у енглеској транскрипцији.
Benjamin Netanyahu, Yoav Gallant
Тужилац сматра да има доказе да Суду покаже да постоји основана сумња да израелски премијер и израелски министар одбране сносе кривичну одговорност за поједине злочине против човечности и поједине ратне злочине. Тужилац сматра да су постоје злочини почињени у Држави Палестини, односно Појасу Газе, и то најмање од 8. октобра 2023. године:
Злочини против човечности
Истребљење и/или убиство супротно члановима 7(1)(b) и 7(1)(а) Римског Статута, укључујући и смрти узроковане глађу;
Прогон у супротности са чланом 7(1)(h);
Друга нехумана дела као злочини против човечности у супротности са чланом 7(1)(k).
Ратни злочини
Изгладњивање цивила као начин ратовања супротно члану 8(2)(б)(xxv) Статута;
Намерно наношење велике патње или озбиљне телесне или здравствене повреде у супротности са чланом 8(2)(а)(iii), или окрутно поступање као ратни злочин супротно члану 8(2)(c)(i);
Намерно лишавање живота супротно члану 8(2)(а)(i), или убиство као ратни злочин противно члану 8(2)(c)(i);
Намерно усмеравање напада на цивилно становништво као ратни злочин противно члановима 8(2)(б)(i), или 8(2)(е)(i).
Yahya Sinwar, Mohammed Diab Ibrahim al-Masri, Ismail Haniyeh
Злoчини против човечности
Истребљење као злочин против човечности, супротно члану 7(1)(b) Римског статута;
Убиство као злочин против човечности, супротно члану 7(1)(а);
Силовање и друга дела сексуалног насиља као злочини против човечности, супротно члану 7(1)(g);
Мучење као злочин против човечности, супротно члану 7(1)(f);
Друга нехумана дела као злочин против човечности, супротно члану 7(l)(k), у контексту заточеништва;
Ратни злочини
Убиство, супротно члану 8(2)(c)(i);
Узимање талаца као ратни злочин, супротно члану 8(2)(c)(iii);
Силовање и друга дела сексуалног насиља као ратни злочини супротно члану 8(2)(e)(vi) у контексту заточеништва;
Мучење као ратни злочин, супротно члану 8(2)(c)(i), у контексту заточеништва;
Окрутно поступање као ратни злочин супротно члану 8(2)(c)(i), у контексту заточеништва; и
Повреда личног достојанства као ратни злочин, супротно члану 8(2)(c)(ii), у контексту заточеништва.
И/или?
На више места при набрајању ратних злочина за које тужилац има основану сумњу да су почињени, он је прво навео један те онда, алтернативно, други основ из Римског статута. Главни разлог је што ратни злочини, за разлику од злочина против човечности, могу да буду почињени само у време рата, односно оружаног сукоба. У међународном праву не постоји дефиниција оружаног сукоба као таквог, већ заправо две врсте оружаног сукоба: међународног оружаног сукоба и немеђународног оружаног сукоба.
У ове две врсте оружаних сукоба се примењују нешто другачија правила (иако постоји тенденција обједињавања правила) па је тако могуће да нешто буде ратни злочин ако се деси у међународном, али исто то није ратни злочин уколико се деси у немеђународном оружаном сукобу, попут изгладњивања цивила. Односно, Суд је на основу Римског статута у једној ситуацији надлежан за ратне злочине, а у другом не.
Квалификација сукоба
Тужилац се, вероватно верујући да тако повећава своје шансе да Суд прихвати његову квалификацију, определио да оружани сукоб заправо квалификује и као међународни и као немеђународни оружани сукоб који теку паралелно. Иако има експерата који тврде да ситуација представља само међународни оружани сукоб, ова квалификација тужиоца је веома занимљива, те хајде да је подробније анализирамо.
У вези са кривичном одговорности и израелских званичника и представника Хамаса, Канцеларија тужиоца наводи да су ратни злочини почињени у контексту:
међународног оружаног сукоба између Израела и Палестине; и
немеђународног оружаног сукоба између Израела и Хамаса (заједно са другим палестинским оружаним групама).
Тужилац тврди да се ова два оружана сукоба одвијају паралелно, а панела експерата који је консултован се слаже са оваквим закључком.
Панел експерата
Тужилац наводи да је „као додатну гаранцију”, сазвао савет панел стручњака за међународно право да дају савет при прегледу доказа и правној анализи у вези са његовим захтевом да Суд изда налоге за хапшење. Комисија се састоји од стручњака са изузетним угледом у међународном хуманитарном праву и међународном кривичном праву, а један од његових чланова је и професор Марко Милановић, члан нашег Саветодавног одбора.
А о њиховом извештају можда у неком другом блогу.
