Интервју за Новости СНВ: Злочини над Србима у НДХ могу се сматрати геноцидом

Није спорно да су над Србима у НДХ почињена најмање три, а највероватније четири дела из дефиниције злочина геноцида из Конвенције. Постоје спорови око броја српских жртава у НДХ, а мислим да је неспорно да чак и „конзервативне“ процене несумњиво испуњавају услов да њихов број буде „значајан“, каже професор међународног права на Факултету политичких наука у Београд

Милош Хрњаз је ванредни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где предаје међународно јавно право, међународно хуманитарно право и право на употребу силе у међународним односима. Са њим разговарамо о употреби појма геноцид и актуелним примерима тог појма, као ио одређеним потезима међународне заједнице. Једна од тема за нас је било и питање зашто Хрватска не признаје да је почињен геноцид над Србима у НДХ.


Који услови морају бити испуњени да би неко насиље и ратни злочини били проглашени геноцидом? Колико се данас злоупотребљава тај израз?

Дефиниција геноцида се налази у члану II. Kонвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида и данас се, и поред одређених критика, сматра општеважећом у међународном праву. Геноцид је, дакле "било које од наведених дела учињених у намери потпуног или делимичног уништења једне националне, етничке, расне или верске групе као такве: а) убиство чланова групе; б) тешка повреда физичког или менталног интегритета чланова групе; ц) намерно подвргавање групе животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или делимичног уништења; д) мере уперене на спречавање рађања у оквиру групе; е) принудно премештање деце из једне групе у другу".

Да би одређени злочин могао да се правно квалификује као злочин геноцида он мора да испуни оба елемента присутна у дефиницији – један од пет поменутих аката мора да буде учињен са посебном намером уништења дела групе или групе у целини. Ово је веома важно јер се поменути акти појављују, нажалост, у готово сваком оружаном сукобу тако да је кључна разлика између злочина геноцида и других злочина кажњивих у међународном праву то што код злочина геноцида постоји ова посебна намера да се уништи група као таква.

Што се тиче злоупотреба појма геноцида, могуће је констатовати да на међународној сцени постоји "инфлација" употребе овог термина за различите злочине који најчешће не испуњавају поменуте услове. Ова ситуација је последица неколико различитих фактора. Државе, организације и појединци користе норме међународног права како би легитимизовали своје интересе у међународном систему. Уколико иза позива на акцију у вези са одређеним злочином ви тврдите да је то злочин геноцида по правилу су веће шансе да изазовете одређену реакцију или добијете подршку јер се на злочин геноцида углавном гледа као на "злочин над злочинима".

Друго, поједине правосудне институције попут Међународног суда правде најчешће могу да заснују надлежност на основу Kонвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, али не и на основу других злочина кажњивих по међународном праву па државе користе ту могућност, тако да у овом тренутку пред Судом имамо неколико случајева по овом основу. Треће, мора се имати у виду да се у оквиру других научних дисциплина попут историје или социологије или политичких наука термин геноцид користи другачије, слободније и мање строго, него у међународном праву. И поред ове инфлације употребе термина и одређених (зло)употреба, појам геноцида у међународном праву неће нестати и једини лек је опрезна примена у оним ситуацијама у којима су критеријуми испуњени иако морамо бити свесни да свака примена међународноправних норми, па и ова, изазива контроверзе и другачија мишљења.

Мало аутора сматра да је у Украјини почињен геноцид


Може ли геноцид бити антедатиран, односно може ли га се прогласити за догађаје пре Другог светског рата, односно 1948. кад је он дефиниран? Масовне злочине Турака над Јерменима у Првом светском рату многи проглашавају геноцидом, па је низ земаља то и признао. Ако би се тај геноцид прогласио у органима УН-а, да ли би то имало икакве правне последице?

У формалном смислу злочини пре доношења Kонвенције 1948. године, односно пре 1951. године када је ступила на снагу, не могу се сматрати геноцидом. Другим речима, не може се утврдити индивидуална кривична одговорност или одговорност држава за злочин геноцида пре Kонвенције. Са друге стране, треба разликовати геноцид као чињеницу од злочина геноцида који је кажњив по међународном праву.

Тако на пример, преамбула Kонвенције признаје "да је у свим периодима историје геноцид изазивао велике штете човечанству". Додатно, више као илустрација, у тужби против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде и сама Хрватска је истакла да је за разумевање одговора на питање зашто је доношење Kонвенције било неопходно важно вратити се на период између 1933. и 1945. године. У сваком случају, као што се види и из вашег питања, није неуобичајено да се и за злочине који су се догодили пре Другог светског рата тврди да се могу подвести под савремену правну квалификацију злочина геноцида.

Могуће је констатовати да на међународној сцени постоји "инфлација" употребе термина геноцид за различите злочине који најчешће не испуњавају поменуте услове. Ова ситуација је последица неколико различитих фактора. Државе, организације и појединци користе норме међународног права како би легитимизовали своје интересе у међународном систему


Да ли је и над Србима у НДХ почињен геноцид као над Јеврејима и Ромима и чиме се то може доказати? Јесу ли хрватски аргументи око актуалног негирања геноцида над Србима који су власти РХ својевремено ипак признале искључиво политичке природе?

Уверен сам да се злочини над Србима почињени на територији НДХ могу сматрати злочином геноцида. Свакако није спорно да су бар три, а највероватније и четири акта из поменуте дефиниције злочина геноцида из Kонвенције почињени над Србима у НДХ. Иако постоје спорови у вези са бројем српских жртава у НДХ, према мом мишљењу неспорно је да и "конзервативне" процене о броју жртава несумњиво задовољавају услов да њихов број буде "значајан"; овај критеријум се искристалисао кроз јуриспруденцију међународних судова.

Оно што се понекад проглашава спорним је посебна намера усташког руководства и појединих припадника да учине поменуте злочине у намери да униште Србе или значајан део Срба у НДХ. Немам овде довољно простора да детаљно образложим свој став, али сам уверен да је и ово могуће доказати те да су сви услови за постојање злочина геноцида над Србима у НДХ сигурно испуњени. Тек нам, међутим, предстоји додатни напор да отклонимо сваку научну сумњу у вези са овим питањем. Политички ће свакако питање остати спорно за одређене, надам се, веома малобројне, екстремне групе.


Радите на пројекту везаном за геноцид у НДХ заједно са СНВ-ом. О чему се ради?

Радим као координатор пројекта који се бави овим питањем. Не бих у овој фази улазио у детаље, али надам се да ће СНВ и Београдски међународноправни круг наставити успешну сарадњу на овом веома важном пројекту и у будућности, па да ћу ускоро моћи да јавност у Србији и Хрватској обавестим о првим резултатима.


Kако назвати злочине који се чине у сукобу Русије и Украјине, односно злочине најпре у Гази, а онда на ширем подручју Блиског истока?

Није лако правно квалификовати злочине који се дешавају током неког оружаног сукоба. Чини ми се, ипак, да и поред опреза могу да кажем да и у овој фази постоје веома озбиљни докази који су, примера ради, документовани и у извештајима организација попут ОЕБС-а, да су у Украјини почињена бројна тешка кршења међународног хуманитарног права, односно ратни злочини. Чини ми се, ипак, да релативно мали број аутора сматра да је у том оружаном сукобу почињен злочин геноцида.

Ствари су сложеније у вези са израелско-палестинским сукобом. Kао што вам је познато, пред Међународним судом правде се води поступак Јужноафричке Републике против Израела поводом наводног кршења Kонвенције. Ту морам да кажем да је и Украјина тужила Русију пред истим Судом, али је тај случај нешто другачији. У првој фази тог поступка ЈАР је доказивао да је Израел починио злочин геноцида тражећи од Суда и да наложи привремене мере како би се заштитио палестински народ, што је Суд и наложио. У међувремену је поднета и тужба на преко 700 страна, али њен текст још увек није доступан. У сваком случају, оптужбе против Израела су у овом смислу веома озбиљне и делују још убедљивије сада него пре годину дана када је тужба покренута.

Но, чак и уколико Суд установи да несумњиви злочини који су почињени у Гази не могу да се квалификују као злочин геноцида, остају обавезе држава према Kонвенцији и другим нормама међународног права да учине све што је могуће да се злочин геноцида у Гази не догоди. Треба нагласити да Међународни кривични суд има надлежност да суди појединцима и за злочине у Украјини и Палестини који се не могу правно окарактерисати као злочин геноцида. С пажњом ћу пратити ток и исход тих поступака.

Чак и уколико Суд установи да несумњиви злочини који су почињени у Гази не могу да се квалификују као злочин геноцида, остају обавезе држава према Kонвенцији и другим нормама међународног права да учине све што је могуће да се злочин геноцида у Гази не догоди


Отпор студената као друштвени протест

Kад смо код Газе, сматрате да Израел има право да се брани од напада, али да начин на који то ради мора бити у складу са нормама међународног хуманитарног права. Kако раздвојити те две ствари, поготово што Израел све време тврди да се Хамас бори преко леђа цивила. Што би, након неколико десетака хиљада убијених, требало учинити?

Израел као окупациона сила има право да се брани од напада, али нема право на самоодбрану у смислу позивања на члан 51. Повеље УН-а (ништа у тој Повељи не умањује природно право на индивидуалну или колективну одбрану у случају оружаног напада на члана УН-а док Савет безбедности не предузме мјере потребне за очување мира и сигурности у свијету, оп. а.). То се некоме може учинити као техничка ствар, али домашај те одбране није исти. У сваком случају, какво год да је то право на одбрану, оно мора бити одвојено од начина на који се та одбрана врши, односно акције Израела морају бити у складу са нормама међународног хуманитарног права.

Основно правило ове гране међународног права је да напади морају бити усмерени искључиво против војних циљева, односно не смеју бити усмерени против цивила и цивилних објеката. То заиста није лако чинити у условима урбаног ратовања, односно тамо где постоји густо насељено становништво међу којим се понекад крију и лица која директно учествују у непријатељствима. Ове тешкоће, међутим, не ослобађају Израел многих међународноправних обавеза од којих сам поменуо само основну. То важи чак и уколико Хамас крши норме међународног хуманитарног права кријући се међу цивилима или користећи те цивиле као "живи штит".

Теже ми је да одговорим на питање шта би требало учинити. Некада није лако избећи очај када видите слике из ратом захваћених подручја. Постоје, ипак, и одређене основе за мир које прописује међународно право: признање права и јеврејског и палестинског народа на самоопредељење које укључује и стварање сопствене државе (неки не сматрају да је Палестина већ држава); поштовање међународног права, односно људских права свих људи који живе на том простору; ефикасно деловање Савета безбедности УН-а у правцу постизања прекида непријатељстава; безбедност и опстанак Израела. Да ли сам свестан колико ово звучи нереално у овом тренутку? Јесам. Зато Газа и изгледа као Хирошима 1945. године.


Међународни кривични суд у Хагу издао је налог за хапшење руског председника Владимира Путина и омбудсмана за децу Марије Лвове-Белове због депортације деце у Русију, док је главни тужилац Међународног кривичног суда Kарим Kан затражио налоге за хапшење лидера Израела и Хамаса. Хоће ли прича стати само на тим потезима, с обзиром на то да су и Русија и Израел "јаки играчи" у свету, а оптужени Израелци у овом случају имају и политичку подршку лидера САД-а и западних земаља?

У овом тренутку заиста изгледа нереално да ће се оптужени појавити пред овим судом, поготово што су оптужени лидери Хамаса у међувремену углавном побијени. Међутим, погледајте развој ситуације у Сирији. Понекад дође до непредвиђених догађаја који радикално промене ствари. У сваком случају, чак и оптужнице представљају још један прилог делегитимизацији поступака оптужених. Већи проблем је што они нису једини који крше норме међународног права у свету, па све понекад изгледа као селективна правда.


Kако видите расплет односа између Србије и Kосова?

Било би неодговорно да овде пробам да дам одговор на тако сложено питање које далеко превазилази границе међународног права. Рецимо да одговорим овако из угла дисциплине коју предајем: међународно право је једини разлог зашто се још увек воде преговори у вези са овим питањем, али ограничења међународног права су разлог зашто преговори изгледају овако како изгледају.


С обзиром на актуалност, морам да питам и како као универзитетски професор видите масовни бунт и грађански отпор студената, ученика, али и других грађана по Србији, а онда и какав ту видите расплет.

Видим их као шири друштвени протест који подржавам, а не искључиво политички протест. Уколико се за тренутак тако посматра, онда су ови протести, дубоко сам уверен, већ остварили одређене циљеве. Они за почетак "денормализују" поједине ишчашене аспекте реалности коју живимо и за коју смо као друштво почели да верујемо да не само да је нормална, већ и да је једино могућа. Студенти су такође подсетили да друштвени дубоко укорењени проблеми попут корупције имају најозбиљније последице које се мере бројем жртава и које се не могу тек тако избрисати некаквим, неки сматрају упитним, економским показатељима. Ти протести су указали и на то да су одређене институције у Србији почеле да изгледају као карикатуре. Парадоксално, институције су ту и да у одређеним ситуацијама заштите и носиоце извршне власти, али не и онда када се темељно ради на њиховом уништавању како би се за себе обезбедиле разне врсте користи које вам иначе не припадају. Али, уколико се прихвати моја сугестија да се ови студентски протести посматрају као друштвени, а не нужно политички у ужем смислу, онда је цена то да није реално очекивати конкретну политичку промену. Бар не на кратак рок.


Текст аутора Ненада Јовановића од 27. 1. 2025. је преузет са портала Новости

Next
Next

Tрећи рођендан Kруга – честитка која то није