Tрећи рођендан Kруга – честитка која то није
На данашњи дан пре три године је основан Београдски међународноправни круг. Симболично – на дан оснивања Уједињених нација. И баш зато, било би крајње себично и неприкладно данас славити било шта, па и рођендан. Ми данас живимо у свету који је гори него што је био онај на наш други рођендан. У тренутку када према подацима Међународног комитета Црвеног крста имамо рекордан број оружаних сукоба у свету и када у преносима уживо гледамо најстрашније сцене из неких од тих оружаних сукоба, када је 230 чланова UNRWA погинуло само у Гази у последњих годину дана, када пред Међународним судом правде имамо неколико активних тужби за геноцид, када Међународни кривични суд остаје практично нем на те слике, када државе одбијају да спроведу своје договоре у вези са климатским променама, када политичари цинично говоре о нормама међународног права искључиво онда када одговарају њиховим краткорочним интересима, нема разлога за славље организације која се бави међународним правом.
Етичка обавеза подсећања на међународноправне обавезе субјеката међународног права у описаним кризним ситуацијама постаје, међутим, само већа. Нико не би требало да осећа самозадовољство, па наравно ни ми иако смо у последњих годину дана урадили одређене важне ствари. У оквиру пројекта Conceptualizing the New South у сарадњи са New South Institute смо начели питање каква је улога и потенцијал Глобалног Југа у изградњи другачијег света. Конкретније, наша улога на пројекту је да критички преиспита улогу међународног права у процесу изградње „Новог Југа“. Ускоро би требало да објавимо и прве резултате на овом важном пројекту. У сарадњи са УНДП радимо и на пројекту #транзициона правда који се бави сексуалним насиљем у оружаним сукобима у Југославији и питањем на који начин данас говоримо и истражујемо ову важну тему. У сарадњи са Српским народним вијећем из Хрватске смо започели вишегодишње истраживање на тему геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ). Истраживачки тим на овом оригиналном пројекту чине историчари и међународни правници, а крајњи резултат ће бити студија на српском и енглеском језику која ће на темељан и стручан начин упоредити међународноправну дефиницију злочина геноцида са злочинима који су извршени над Србима у НДХ. Важан део кризних ситуација које су поменуте на почетку су и новинари који извештавају о њима. У сарадњи са Фондом за Западни Балкан смо покренули пројекат Empowering Journalism Educators in the Western Balkans for Conflict & Crisis Reporting којим желимо да побољшамо тачност и унапредимо одговорност медијског извештавања у време криза и оружаних сукоба. На крају, у октобру ове године смо заједно са Факултетом политичких наука, а уз помоћ Министарства науке, технолошког развоја и иновација организовали и Други дан међународног хуманитарног права у Србији. Ове године смо тим поводом организовали научну конференцију имајући у виду да су пре 75 година усвојене Женевске конвенције као најважнији уговори у овој области. Ускоро ће бити објављен и Зборник са ове конференције са веома занимљивим и значајним доприносима.
У мери у којој су били позвани, наши чланови су учествовали и у јавним дебатама у медијима о најважнијим међународноправним питањима. Примера ради, једна смо од ретких организација у Србији која се континуирано оглашавала поводом злочина у израелско-палестинском оружаном сукобу подсећајући на међународноправне обавезе актера. То смо радили и у оквиру јавних наступа у Србији и ван ње и објављивањем више текстова и блогова о деловању Међународног суда правде поводом ситуације у Гази и шире Палестини. У исто време, подсећали смо и на обавезе Републике Србије у вези са актуелним оружаним сукобима у свету. Са жаљењем можемо да констатујемо да нам се чини да смо као друштво са једне стране „преучили“ гледање „својих послова“, а да смо са друге стране запоставили међународноправне обавезе државе која је и извозник оружја. Наше деловање у овом смислу се показало сасвим недовољним и очигледно је да морамо још храбрије и јасније и чешће да подсећамо на међународноправне обавезе и Србије и држава које учествују у оружаним сукобима у свету.
Ова „рођенданска честитка“ је мрачнија од прошлогодишње. Са једне стране, ми смо као организација зрелији него што смо били јер смо за годину дана старији. Са друге стране, свет је мрачније место него што је био пре годину дана. У-право зато, у-пркос томе, циљ нашег деловања остаје исти као што је био и 24. октобра 2021. године.
Нека нам је срећна борба за праведнији свет од овога.
Председник Управног одбора
