Шта нам доноси Глобални дигитални споразум?
Светски лидери су у недељу (22. септембра 2024) били вредни и на седници Генералне скупштине Уједињених нација усвојили Пакт за будућност. У оквиру Пакта за будућност усвојен је и Глобални дигитални споразум (или Глобални дигитални компакт) као први такав и свеобухватан документ о сарадњи за дигиталну будућност која је инклузивна, одржива и безбедна и заснована на међународном праву. Шта се заправо налази иза ових често коришћених термина у Уједињеним нацијама?
Глобални дигитални споразум
Глобални дигитални споразум је амбициозан документ који препознаје нове ризике и тежи да осигура да дигитална револуција штити људска права и да промовише правичан раст. То је оквир за обликовање дигиталне будућности кроз низ усвојених принципа, циљева и акција како треба управљати дигиталним технологијама, укључујући интернет и развој вештачке интелигенције – уз једну цаку: односи се на не-војни домен.
Глобални дигитални споразум (ГДС) има за циљ да кроз ојачану међународну сарадњу затвори све дигиталне јазове, како између држава тако и унутар држава.
Назив који сам одабрао није неважан. Иако се на енглеском назива Global Digital Compact, мени је споразум више у духу спрског језика него компакт. Битно је да имамо на уму да нам сам назив, био он споразум или компакт, не говори да ли је одређени споразум правно обавезујући или не. У овом случају, он то свакако није.
Основни циљеви
ГДС поставља неколико амбициозних циљева које треба постићи до 2030. Они укључују:
Затварање дигиталних јазова: Државе се обавезују да ће обезбедити универзалну и смислену повезаност, посебно у регионима у којима нема интернет и у којима је тешко обезбедити интернет;
Дигитално управљање и људска права: Државе се обавезују да одговорно и правично управљају подацима (право на приватност), вештачком интелигенцијом и другим технологијама у настајању, обезбеђујући њихову усклађеност са међународним правом и нарочито промовишући људски надзор над технологијама;
Обезбеђивање поверења и безбедности: Препознајући пораст сајбер криминала, дезинформација и говора мржње, ГДС наглашава важност успостављања безбедних и поузданих онлајн окружења у којима корисници могу безбедно да се ангажују и деле информације, а нарочито имајући у виду осетљиве категорије као што су деца;
Промовисање дигиталних јавних добара: ГДС наглашава потребу за технологијама отвореног кода (open source technologies), побољшаном дигиталном инфраструктуром и иновацијама за унапређење одрживог развоја на глобалном нивоу у складу са циљевима одрживог развоја.
О интернету
Један од главних циљева је да преосталих 2,6 милијарди људи добије приступ интернету. Поред бројева, државе ће тежити и да побољшају квалитет повезаности и да смање трошкове претплате како би што више људи имали приступачан интернет, укључујући и руралне области.
Управљање интернетом треба да буде глобално и да укључи владе држава, приватни сектор, организације цивилног друштва, академске институције и друге релевантне и заинтересоване стране.
ГДС такође промовише и једнак приступ сателитским орбитама, узимајући у обзир узети у обзир потребе земаља у развоју. Србија, на пример, планира да 2025. године лансира свој први сателит у свемир.
О људским правима
Државе се обавезују и да ће поштовати, штитити и промовисати људска права у дигиталном простору у складу са међународним правом људских права. Да би то оствариле државе су се обавезале да:
Осигурају да њихови национални закони који се тичу дигиталних технологија буду у складу са међународним правом људских права;
Успоставе одговарајуће мере заштите како би се заштити појединци од кршења и злоупотребе њихових права у дигиталном простору;
Ојачају правне и политичке оквире за заштиту права детета у дигиталном простору;
Се уздрже се од наметања ограничења слободном протоку информација и идеја.
О вештачкој интелигенцији
Глобални дигитални споразум препознаје потребу за уравнотеженим и инклузивним приступом у управљању вештачком интелигенцијом. Тај приступ је заснован на ризику (види блог о приступу Европске уније заснованом на ризику) и подразумева заступљеност свих држава, а нарочито држава у развоју.
Потребна је транспарентност и снажан људски надзор над системима вештачке интелигенције и то у складу са међународним правом. Како би се то постигло, у оквиру Уједињених нација ће се успоставити мултидисциплинарни Независни међународни научни панел о вештачкој интелигенцији и покренуће се глобални дијалог о управљању вештачком интелигенцијом.
Нарочито је важна идеја о продруштвеној вештачкој интелигенцији (prosocial AI). Ова идеја се односи на вештачку интелигенцију која је направљена, обучена и тестирана како донела добро и људима и планети. За разлику од досадашњих система вештачке интелигенције, продруштвена вештачка интелигенција не треба да дâ предност профиту.
Шта даље?
Док чекамо да се успоставе предвиђени механизми унутар самих Уједињених нација (попут поменутог Независног међународног научног панела о вештачкој интелигенцији), не смемо да сметнемо са ума да су и Пакт за будућност и Глобални дигитални споразум заправо необавезујући документи.
Сви можемо да имамо активну улогу у промовисању принципа ГДС тако што ћемо заговарати за јавне политике које дају приоритет дигиталној инклузији, заштити приватности и етичком управљању вештачком интелигенцијом, како у правним анализама, препорукама за јавне политике, тако и у образовању и међусекторској сарадњи. Потребно је да водимо рачуна о томе шта наше државе раде и које политике усвајају. Дигитална будућност је већ ту.
