Пресуда Међународног суда правде: Спор Украјине и Русије о финансирању тероризма и расној дискриминацији

Последњег дана јануара 2024. године Међународни суд правде је донео пресуду у случају Украјине против Русије. Ова пресуда није у вези са наводним кршењем Конвенције о кажњавању и спречавању злочина геноцида. Исти је суд, исте су стране у спору, али је случај старији и спор је другачији.

Пет година пре почетка инвазије Руске Федерације на Украјину је Украјина поднела тужбу Међународном суду правде (МСП) због наводних кршења Међународне конвенције о сузбијању финансирања тероризма (МКСФТ) и Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације (ЦЕРД).

О чему се ради у овом случају?

Украјина је 2017. године покренула поступак пред МСП због догађаја који су следили након руске окупације Крима три године раније.

У погледу кршења МКСФТ: Украјина је навела да Русија није предузела мере за спречавање и сузбијање извршења кривичних дела финансирања тероризма. Украјина је за пример тога истакла оружане активности у источној Украјини повезане са ентитетима који себе називају Доњецка Народна Република (ДНР) и Луганска Народна Република (ЛНР).

У погледу кршења ЦЕРД: Украјина се осврнула на догађаје који су се десили на Криму од почетка 2014. године, када је Русија почела да врши контролу над тим полуострвом. Украјина је оптужила Русију за кампању расне дискриминације лишавањем кримских Татара и Украјинаца њихових политичких, грађанских, економских, социјалних и културних права.

Привремене мере

Имајући у виду ситуацију на терену, Суд је на захтев Украјине  19. априла 2017. године наредио привремене мере:

• У вези са ситуацијом на Криму, Суд је Русији наредио да се, у складу са њеним обавезама по ЦЕРД, а) уздржи од одржавања или наметања ограничења кримским Татарима да очувају своје представничке институције, укључујући Меџлис; и 2) да обезбеди доступност образовања на украјинском језику.

Интересантне тачке спорења у вези са Међународном конвенцијом о сузбијању финансирања тероризма

Доктрина чистих руку

 У вези са Међународном конвенцијом о сузбијању финансирања тероризма, Русија се позвала, прилично касно у поступку, на доктрину чистих руку, односно да Украјина долази пред Суд са нечистим рукама.

Суштински, Русија позивањем на ову доктрину тврди да Украјина нема активну процесну легитимацију (locus standi in judicio) да се жали на наводно кршење права од стране Русије јер је сама Украјина прекршила право. Суд је истакао да никада није прихватио ту доктрину, нити је признао као део обичајног међународног права или општи принцип међународног права. Важније од тога, Суд је истакао да сматра да се ова доктрина не може применити када Суд има јасну надлежност и када је већ прихватио тужбу.

Шта су средства која користе одређена лица за чињење кривичних дела из члана 2 Међународне конвенције о сузбијању финансирања тероризма?

Члан 2 Конвенције набраја дела забрањена Конвенцијом која се тичу прибављања средстава ради чињења кривичних дела наведених у једном од споразума из анекса Конвенције, или кривичног дела тероризма како је дефинисано у тачки б првог става.

Суд је врло уско протумачио средства тако да она представљају средства обезбеђена или прикупљена због њихове новчане и финансијске вредности, те да ту спадају средства која се користе за извршење терористичких аката, укључујући оружје или кампове за обуку (став 53 пресуде).

Може ли држава да финансира тероризам?

Суд је закључио да државно финансирање тероризма није предвиђено као такво Међународном конвенцијом о сузбијању финансирања тероризма. Но, Суд је подсетио да Конвенција забрањује кршење њених одредаба сваком лицу те да се то односи и на државне званичнике и агенте (став 56).

Који је ментални елемент потребан за чињење кривичног дела из Међународне конвенције о сузбијању финансирања тероризма?

Конвенција говори о два алтернативна ментална елемента: 1) намера да се средства употребе; и 2) знање да ће она бити употребљена. Будући да се Украјина у свом захтеву у потпуности ослања на знање, Суд је анализирао тај елемент и закључио да је уобичајено значење тог израза свест о чињеници или околностима. Финансијер, дакле, мора у тренутку прикупљања/обезбеђивања средстава бити свестан да ће она бити употребљена супротно Конвенцији (став 62), чак и када она нису на крају искоришћена за извршење терористичког акта (став 63).

Који је стандард доказивања?

Украјина је, позивајући се на праксу Суда, тражила да Суд примени стандард доказивања који захтева довољне или уверљиве доказе, док је Русија тврдила је стандард доказивања да докази буду у потпуности уверљиви (ставови 77-78). Суд је подсетио да, по правилу, страна која тврди да је дошло до кршења права то треба и да докаже. Осим када је реч о случајевима геноцида, Суд користи мање строг стандард доказивања. У вези са МКСФТ Суд је, поред процене релевантности и доказне вредности, утврђивао да ли су докази уверљиви.

Интересантне тачке спорења у вези са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације

Доктрина чистих руку

И у вези са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације се Русија позвала на доктрину чистих руку. Русија је навела да од 1991. године Украјина не штити одређене етничке групе на Криму, али и ван Крима, као и да је Украјина наметнула ограничење употребе руског језика и културе.

Као што је одлучио у вези са Међународном конвенцијом о сузбијању финансирања тероризма, Суд је одбио да прихвати одбрану засновану на овој доктрини (став 155).

 Исцрпљеност домаћих правних лекова

Суд није прихватио аргумент Русије да случај није прихватљив јер Украјина није исцрпела домаће правне лекове. Суд је подсетио да Украјина не покреће случај у име једног или више њених држављана, већ због наводног обрасца кршења Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације. Украјина је користила појединачне случајеве како би илустровала наводно кршење Конвенције (ставови 159-160).

Који је терет и стандард доказивања?

Украјина је истакла да је свесна тежине оптужби, али да није у могућности да достави директне доказе одређених аката јер не може да приступи Криму, те да би Суд стога требало да јој дозволи слободније прибегавање закључцима и посредним доказима, што је Суд делимично прихватио (став 169).

У вези са стандардом доказивања, Суд је подсетио да је раније захтевао уверљиве доказе када се ради о масовним кршењима људских права, те ће стога и у овом случају ценити да ли постоје уверљиви докази расне дискриминације и да ли они, узети заједно, чине образац расне дискриминације (став 170).

Методе за доказивање

Русија је тврдила да се наводна разлика у третирању различитих етничких група на Криму мора поткрепити статистичким подацима (став 173). Суд је подсетио да је потребно да процени релевантност и доказну вредност у вези са различитим наводима. Суд је мишљења да је расну дискриминацију могуће доказати како статистичким доказима који су поуздани, тако и било којим другим методом поузданих доказа — што ће ценити од случаја до случаја.

Суд је истакао опрез када се ради о доказним материјалима који су посебно припремљени због овог случаја, као и према материјалима који потичу из једног истог извора, те према изјавама сведока које су прикупљене много година након догађаја о којем сведоче.

На крају, Суд је истакао да се новински чланци и делови публикација не сматрају доказима који могу да докажу чињенице, већ материјалима који могу да допринесу потврђивању постојања чињенице.  (ставови 172-178)

О чему Међународни суд правде није одлучивао?

Међународни суд правде је међу међународним правницима познат као институција која увек јасно истакне шта се од њега, по сопственом мишљењу, не тражи. Односно, МСП истиче о чему неће одлучивати. Тако је Суд јасно истакао да се од њега не тражи да пресуди у вези са наводном агресијом Руске Федерацијом или њеном незаконитом окупацијом украјинске територије.

Шта је Међународни суд правде пресудио?

• Са 13 гласова напрема 2: Русија је прекршила своје обавезе из члана 9(1) Међународне конвенције о сузбијању финансирања тероризма тиме што је пропустила да истражи информације које је добила од Украјине у вези са особама које су наводно прекршиле члан 2 МКСФТ.

• Са 10 гласова напрема 5: Суд је одбио друге наводе Украјине у вези са Међународном конвенцијом о сузбијању финансирања тероризма.

• Са 13 гласова напрема 2: Начином на који је успоставила свој образовни систем на Криму након 2014. године у вези са школским образовањем на украјинском језику, Русија је прекршила своје обавезе из чланова 2(1)(а) и 5(е)(v) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације

• Са 10 гласова напрема 5: Суд је одбацио друге наводе Украјине у вези са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације.

• Даље је Суд нашао да је је Русија прекршила своје обавезе из наређења о привременим мерама: у вези са Меџлисом (11 напрема 4); да се уздржи од радњи које би погршале спор (10 напрема 5).

На шта је Русија обавезана пресудом?

Међународни суд правде није прихватио већину украјинских захтева у вези са тим шта је Русија у обавези да уради. Суд није обавезао Русију да плати компензацију Украјини на име украјинских цивила који су претрпели штету због терористичких аката, нити да плати накнаду нематеријалне штете Украјини; као и да плати компензацију Украјини на име украјинских цивила који су расно дискриминасани.

У вези са МКСФТ, Међународни суд правде је обавезао Русију да предузме истраге о довољно поткрепљеним наводима о финансирању терористичких аката у источној Украјини. Суд није сматрао да је потребно да нареди Русији гаранције непонављања кршења или надокнаду Украјини (ставови 148-150).

У вези са ЦЕРД, Међународни суд правде је сматрао да је његово утврђивање да је Русија прекршила Одлуку о привременим мерама тиме што је забранила Меџлис, те да је прекршила обавезу да не отежава спор, обезбеђује адекватно задовољење за Украјину.

 *  *  *

Прве реакције из Украјине су оптимистичне, иако Суд није прихватио већину захтева Украјине. Оне су оптимистичне јер сада Украјина има „црно на бело” да је Русија прекршила међународно право. Заступници Украјине пред Међународним судом правде сматрају да ће ова пресуда утицати на „међународни легитимитет и репутацију Путиновог режима” као и да „свака победа инспирише све Украјинце, а нарочито украјинске одбрамбене снаге”.

Министарство спољних послова Русије је издало два саопштења поводом пресуде Међународног суда правде. У првом је поздравило део пресуде у вези са МКСФТ јер Украјина неће моћи да користи пресуду као основ за заплену руских средстава. У другом је поздравило закључак Суда да није било аката расне дискриминације против кримских Татара и Украјинаца, али и критиковало део пресуде у којем је Суд установио да је Русија прекршила ЦЕРД у вези са образовним системом. Оба саопштења у одређеним деловима погрешно представљају многе аспекте пресуде и закључке Суда.