Суштински проблематични кандидати за судије

Јуче, 4. октобра 2023. године, је Комитет за избор судија Европског суда за људска права препоручио да Парламентарна скупштина Савета Европе одбије листу кандидата за судију коју је предложила Влада Србије.

Комитет је интервјуисао све кандидате 25. септембра 2023. Комитет препоручује Скупштини да одбије листу из суштинских разлога јер не испуњавају сви кандидати услове из члана 21 Европске конвенције о људским правима за избор за судију за Европски суд за људска права те да затражи од Владе Србије да достави нову листу кандидата.

Три кандидата из Србије

Како тренутном судији Европског суда за људска права (ЕСЉП) из Србије, Бранку Лубарди, ускоро истиче мандат судије, почетком 2023. године је Министарство правде објавило Позив за предлагање три кандидата са општим и посебним условима које кандидати треба да испуњавају. На Позив се пријавило девет кандидата. Месец дана касније Министарство правде је објавило да је седам учесника на Позиву положило проверу знања страног језика. Мало више од месец дана касније, Министарство правде је објавило да су кандидати за избор судије Европског суда за људска права из Републике Србије:

1. Владимир Маринков, адвокат у Београду;

2. др Наташа Плавшић, судија Уставног суда;

3. проф. др Бранко Ракић, редовни професор Правног факултета у Београду. 

На веб-сајту Министарства нису доступни извештаји Комисије за спровођење избора и сачињавање предлога три кандидата за избор судије Европског суда за људска права из Републике Србије, па није до краја јасно шта је Комисију навело да предложи листу за коју је Комитет Савета Европе закључио да нису испуњени сви услови.

Услови за избор судија

Чланови 21 и 22 Европске конвенције говоре о условима за службу и избору судија. Основни услов је да судије морају да уживају високи морални углед и да поседују квалификације за обављање високих судских функција, односно да буду признати правни стручњаци. Судија мора да служи у личном својству, а не да заступа интересе и бави се пословима који су неспојиви са њиховом независношћу и непристрасношћу. Додатно, услов који су све троје кандидата сигурно испунили је да нису старији од 65 година.

Како се бирају судије?

Све државе чланице Савета Европе предлажу Парламентарној Скупштини листу од три кандидата. Уколико Комитет за избор судија ”да зелено светло”, онда Скупштина већином гласова бира једног кандидата. Скупштина обично започиње процедуру годину дана пре него што судији дате државе истекне мандат.

Иако државе имају приличну слободу да организују процес одабира својих кандидата, Парламентарна скупштина је усвојила резолуцију о номинацији кандидата, а Комитет министара је усвојио Смернице о избору кандидата за место судије Европског суда за људска права. Комитет ће свакако узети у обзир и то како је текао процес селекције - а нарочито правичност и транспарентност процеса. 

Када држава пошаље листу кандидата Скупштини Савета Европе, Комитет онда прво процењује правичност и транспарентност поступка за кандидовање. Након тога се одржавају интервјуи са сваким од кандидата и процењује се квалификованост кандидата за дужност судије Европског суда за људска права. Током тридесетоминутног интервјуа кандидати се представљају, а чланови Комитета могу да им постављају питања на енглеском или на француском. Након интервјуа чланови већају прво да ли све троје кандидата испуњавају услове за избор за судију. Уколико не, као што је случај са Србијом сада, препоручиће да Скупштина тражи од Србије да се цео поступак понови. 

Шта даље?

Препорука Комитета је управо то - препорука. Она не обавезује Парламентарну Скупштину да по њој и поступи. Будући да препорука Комитета никада јавно не садржи тачне разлоге за одлуку не можемо са сигурношћу тврдити који од основних услова из члана 21 Конвенције није испуњен. Међутим, Генерални секретар Скупштине и председавајући Комитетом ће у поверењу предочити сталном представнику Србије у Стразбуру неопходне информације.

Овај закључак Комитета ће се наћи на седници скупштине 9. октобра 2023. године у оквиру презентације известиоца Aleksander Poicej-a у Извештају о напретку Бироа Скупштине. Уколико Скупштина прихвати Извештај о напретку онда је листа коју је предложила Србија дефинитивно одбијена.

 Међутим, парламентарци који представљају Србију и који се не слажу са препоруком Комитета имају још пет дана у оквиру којих могу да лобирају код других парламентараца да гласају против препоруке Комитета. Међутим, то неће променити слику ни парламентараца, ни других судија, ни јавности.  

Закључак

Србија није једина држава која је добила негативну препоруку Комитета. Слично је било и за пољске кандидате 2021. године, украјинске 2019. године, и литванске кандидате 2022. године. Но, потребно је да извуче закључке а нарочито из поверљивог разговора са представницима Комитета уколико га је било. Судија се бира на период од девет година у најактивнијем и можда најважнијем суду за људска права на свету. Иако је процедура била углавном транспарентна, Министарство правде може да уради и више по том питању.

Но, можда је кључније питање састава Комисија за спровођење избора и сачињавање предлога три кандидата за избор судије Европског суда за људска права из Републике Србије. Поред помоћника министра правде, судије Врховног суда, тужиоца за високотехнолошки криминал, државног правобраниоца и једног професора права, Комисија би могла да укључи представнике организација за људска права и професоре права људских права или правне стручњаке за људска права. На крају, предлог Комисије би требало да буде јаван, образложен и отворен за критику стручне јавности пре него што га држава упути Савету Европе јер судија Европског суда за људска права има прилику да утиче на животе преко 600 милиона људи у Европи.