Женева уместо Стразбура: Србија ратификовала Опциони протокол уз ПЕСК
Након много година активног заговарања - Србија је 6. септембра 2023. године коначно ратификовала Опциони протокол уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. За ратификацију се нарочито залагала организација А-11 која је водила кампању за ратификацију претходних шест година.
Шта је Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима?
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима је најзначајнији међународни уговор којим се Србија обавезала да поштује и штити економска, социјална и културна права. То значи не само да држава не сме да крши или сужава ова права, већ да предузима мере како би омогућила, између осталих:
право на рад;
психичко и ментално здравље;
право на образовање;
учешће у културном животу...
Шта је Опциони протокол?
Опциони протокол је међународни уговор који омогућава грађанкама и грађанима Србије да затраже заштиту својих економских, социјалних или културних права пред Комитетом Уједињених нација за економска, социјална и културна права. Управо је задатак овог комитета да се стара о доследној примени права из Пакта.
Комитет је експертско тело, а то значи да су његови чланови и чланице независни експерти и експерткиње за људска права. Они нису плаћени за рад у комитету и потпуно су независни у свом раду - и од држава и од Уједињених нација. Седиште комитета је у Женеви.
Зашто је ова ратификација битна?
Иако комитети у свом раду предузимају различите активности у заштити људских права - они разматрају извештаје о примени права гарантованих међународним уговорима, разматрају међудржавне представке, спроводе истражне поступке, усвајају опште коментаре - оно што нам ова ратификација доноси је могућност подношења индивидуалних представки против државе у случају повреде права.
Ово је нарочито битно будући да Европска конвенција о људским правима не гарантује заштиту економских, социјалних и културних права - па се за њихово кршење није могуће обратити Европском суду за људска права.
Сада[1] свако ко сматра да су му/јој повређена економска, социјална или културна права у Србији, може да се обрати комитету под одређеним условима. Најважнији услов је да сте исцрпели домаћа правна средства, односно да сте покушали да заштите своја права пред домаћим установама - најчешће су то судови - и да нисте успели у томе.
Представка је својеврсна притужба у којој се истичу наводи повреде људских права. Она није судски поступак, попут оног у Стразбуру пред Европским судом за људска права, већ посебна врста поступка за заштиту права. То такође значи и да комитети не доносе пресуде и њихове одлуке немају снагу судских одлука.
Представку може да поднесе управо особа, или група, којој су повређена права, али то уз њену сагласност може да уради и адвокат или невладина организација за заштиту људских права. Водич за подношење представке које је припремио Београдски центар за људска права можете наћи ОВДЕ.
Шта се дешава пре него што Комитет донесе одлуку?
Када поднесете представку постоји неколико фаза поступка:
1. У првој фази, Комитет ће проверити да ли ваша представка испуњава формалне услове: да ли сте навели своје податке; да ли сте навели против које државе подносите представку; да ли сте навели чињенице које се односе на случај повреде права на који се жалите; да ли сте исцрпели домаће правне лекове и тако даље.
2. У другој фази, уколико сте навели све неопходне податке, Комитет ће званично регистровани представку и доставиће је држави против које сте је поднели. Држава у овој фази може да дâ одговоре и представи своје аргументе против ваших. Ова фаза може да потраје и годину дана.
3. У трећој фази, Комитет ће испитати услове прихватљивости представке и постоје два могућа исхода: представка ће бити прихваћена или ће бити проглашена неприхватљивом.
Тек након ове три фазе, када се представка оцени прихватљивом, Комитет ће прећи на одлучивање да ли је дошло до повреде права коју сте навели. Одлуке Комитета су по правилу коначне, што значи да се на одлуку не може жалити ни држава, али ни ви.
Којим се још комитетима могу подносити индивидуалне представке против Србије?
[1] Сада заправо значи три месеца од дана депоновања инструмента ратификације, што у случају Србије може најраније да буде 7. децембар 2023.
