Znakovi pored puta koji štite u oružanom sukobu

Najnoviji kratki izveštaj Кancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) o neprijateljstvima u Pojasu Gaze i Izraelu objavljen je juče, 21. februara 2024. godine. Pored drugih stradanja osoba koje su pogođene sukobom, izveštaj nam ukazuje na nešto što nikako ne sme da se uzima olako — od 7. oktobra je ubijeno 160 pripadnika Ujedinjenih nacija. Na sam dan izveštaja, ubijeno je još dvoje članova porodica humanitarnih radnika Lekara bez granica (Médecins Sans Frontières), a šestoro je povređeno. Njih je evakusialo Palestinsko društvo Crvenog polumeseca.

Кo su organizacije koje pomažu osobama pogođenim sukobom?

U svetu u kojem ne manjka sukoba, postoje ljudi koji pokušavaju da ih učine makar malo podnošljivijim. Njima često nedostaje sredstava i ograničava im se pristup „nezgodnim” mestima, ali oni istrajavaju. U pitanju je čitav niz organizacija, ali su za pitanje oružanih sukoba najvažniji Međunarodni komitet Crvenog krsta (MКC) i nacionalna društva Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca (uz jedan izuzetak). Njih čine ljudi koji neretko rizikuju svoje živote pokušavajući da dostave hranu ili lekove ljudima pogođenim oružanim sukobom, a njihova jedina zaštita je znak koji sa sobom nose.

Međunarodni komitet Crvenog krsta je međunarodna nevladina organizacija koja postoji još od 1863. godine. Njagovo sediše je u Ženevi, a često se naziva „čuvarom Ženevskih konvencija” — onih koje jasno govore da u ratu nije sve dozvoljeno. MКCК je prisutan u skoro svim područjima gde se odvijaju oružani sukobi sa jasnom misijom — da smanji patnje onih koji ne učestvuju u oružanom sukobu i onih koji više ne učestvuju u oružanom sukobu.

Nacionalnih društva Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca ima u skoro svim državama sveta — tačnije u 191. Jedno takvo društvo je Crveni krst Srbije. Uloga nacionalnih društava zavisi od situacije u kojoj se nalaze, pa tako neka učestvuju u važnim aktivnostima poput doniranja krvi ili organizovanja narodnih kuhinja, neka vrše obuke za prvu pomoć i spašavaju ljude u poplavama. Pojedina nacionalna društva nalaze se u područjima koja su zahvaćena oružanim sukobima i njihove aktivnosti su usmere na pomaganje žrtvama oružanih sukoba, pri tome često rizikujući sopstvene živote.

Znak crvenog krsta i crvenog polumeseca

Iako je inicijativa za „usvajanje zajedničkog dogovora među narodima” da „lekari i medicinsko osoblje imaju upečatljiv znak — isti za armije u svim državama” potekla malo pre bitke u Solferinu, ipak se i priča o znaku crvenog krsta vezuje za Solferino, odnosno Anrija Dinana koji se zalagao da se na konferenciji 1863. godine na dnevnom redu nađe i to pitanje.

Tako je ovaj znak prvi put sa prvom Ženevskom konvencijom iz 1864. godine postao deo međunarodnog prava kao „bela narukvica sa crvenim krstom”. Taj znak je potvrđen i u četiri Ženevske konvencije iz 1949. godine, gde se navodi da je on uzet kao priznanje ukazano Švajcarskoj time što su preokrenute federalne boje — na zastavi Švajcarske krst je bele boje, a pozadina crvene.

Međutim, nisu se sve države i lekari država koje nisu hrišćanske osetili podjednako predstavljeni i zaštićeni ovim znakom pa su Ženevske konvencije iz 1929. godine na zahtev Turske, Egipta i Irana predvidele još dva znaka: znak crvenog polumeseca, i znak crvenog lava sa suncem. Iako ova tri znaka uživaju ravnopravnu zaštitu, znak crvenog lava sa suncem, koji je koristio samo Iran, izašao je iz upotrebe iranskim usvajanjem crvenog polumeseca.

Novi znak

Imajući u vidu da se trenutnim znakovima neretko (pogrešno) pridaju religijske konotacija, države su 2005. godine usvojile Treći dopunski protokol uz Ženevske konvencije. Jedina svrha ovog protokola je bila da uspostavi novi zaštitni znak koji se u praksi naziva „crveni kristal”. Ovaj novi znak treba da posluži jedinstvenoj identifikaciji univerzalnog humanitarnog pokreta i uživa jednaku zaštitu kao i prva tri znaka — bar za one države koje su prihvatile Treći dopunski protokol.

Izuzetak?

Bilo je različitih predloga za zaštitne znakove — Liban je predložio crveni kedar, Sudan je predložio crvenog nosoroga, a Indija crveni točak sa 12 krakova. Nijedan od njih danas ne uživa međunarodnopravnu zaštitu. No, postoji jedan izuzetak koji je u upotrebi, iako ga međunarodno pravo ne priznaje za zaštitni znak, a to je crvena Davidova zvezda.

Društvo Crvene Davidove zvezde (Magen David Adom — MDA) je nacionalno društvo u Izraelu. MDA je deo Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. MDA se suštinski ne razlikuje od drugih društava Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca — osim po znaku koji koristi. A to je — pogodili ste — znak crvene Davidove zvezde.

Međutim, ovaj znak, kao što sam već rekao, ne uživa međunarodnopravnu zaštitu i međunarodno pravo ga ne priznaje kao zaštitni znak u slučaju oružanog sukoba. Zbog toga se on koristi samo na teritoriji Izraela. Кada deluje van teritorije Izraela, društvo Crvene Davidove zvezde koristi crveni kristal, a najčešće crveni kristal u okviru kog se nalazi crvena Davidova zvezda.

Teškoće za humanitarne organizacije u Gazi

Sa povećanjem nasilja u Izraelu, Gazi i Zapadnoj Obali, humanitarne organizacije, uključujući i Međunarodni komitet Crvenog krsta, se suočavaju sa sve većim problemima. Oni sežu od neprijateljskog narativa, preko lažnih vesti do samih napada na humanitarne radnike.

Društvo Crvene Davidove zvezde je „u pogon” stavilo 1500 ambulantnih kola i 10.000 osoba za hitno reagovanje, a njihovi zaposleni su na dužnosti 24/7. Od početka sukoba Društvo Crvene Davidove zvezde je potvrdilo da je troje njihovih članova ubijeno na dužnosti.

Palestinsko društvo Crvenog polumeseca pruža humanitarnu pomoć 24/7 i dostavlja pomoć mnogim ženama, muškarcima i deci — uključujući medicinsku pomoć. Palestinsko društvo Crvenog polumeseca je takođe vodilo 15 bolnica, ali ima manje od 4000 članova i 160 ambulantnih kola. Četranest članova Palestinskog društva Crvenog polumeseca je ubijeno od 7. oktobra, a desetine su ranjene na dužnosti, a mnoge bolnice Društva su oštećene.

Međunarodni komitet Crvenog krsta ima timove lekara, uključujući hirurge, koji pomažu ranjenima i bolesnima u Gazi. MКCК je takođe zadužen za pomoć u rasvetljavanju sudbine nestalih i za obnavljanje veza među članovima porodica. MКCК je pružio direktnu novčanu pomoć za 10.000 ugroženih domaćinstava u Gazi.

Umesto zaključka

U složenom pejzažu globalnih sukoba i kriza, Crveni krst i Crveni polumesec stoje kao stubovi otpora nehumanosti. Njihov rad prevazilazi puku pomoć; to je svedočanstvo ljudske solidarnosti. Njihovo nasleđe nije samo u životima koje su spasili, već i u svesti koju su podigli, pozivajući nas da odigramo svoju ulogu u izgradnji saosećajnijeg sveta. Za načine kako možete da podržite Međunarodni komitet Crvenog krsta kliknite OVDE.