Šta nam donosi Globalni digitalni sporazum?
Svetski lideri su u nedelju (22. septembra 2024) bili vredni i na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojili Pakt za budućnost. U okviru Pakta za budućnost usvojen je i Globalni digitalni sporazum (ili Globalni digitalni kompakt) kao prvi takav i sveobuhvatan dokument o saradnji za digitalnu budućnost koja je inkluzivna, održiva i bezbedna i zasnovana na međunarodnom pravu. Šta se zapravo nalazi iza ovih često korišćenih termina u Ujedinjenim nacijama?
Globalni digitalni sporazum
Globalni digitalni sporazum je ambiciozan dokument koji prepoznaje nove rizike i teži da osigura da digitalna revolucija štiti ljudska prava i da promoviše pravičan rast. To je okvir za oblikovanje digitalne budućnosti kroz niz usvojenih principa, ciljeva i akcija kako treba upravljati digitalnim tehnologijama, uključujući internet i razvoj veštačke inteligencije – uz jednu caku: odnosi se na ne-vojni domen.
Globalni digitalni sporazum (GDS) ima za cilj da kroz ojačanu međunarodnu saradnju zatvori sve digitalne jazove, kako između država tako i unutar država.
Naziv koji sam odabrao nije nevažan. Iako se na engleskom naziva Global Digital Compact, meni je sporazum više u duhu sprskog jezika nego kompakt. Bitno je da imamo na umu da nam sam naziv, bio on sporazum ili kompakt, ne govori da li je određeni sporazum pravno obavezujući ili ne. U ovom slučaju, on to svakako nije.
Osnovni ciljevi
GDS postavlja nekoliko ambicioznih ciljeva koje treba postići do 2030. Oni uključuju:
Zatvaranje digitalnih jazova: Države se obavezuju da će obezbediti univerzalnu i smislenu povezanost, posebno u regionima u kojima nema internet i u kojima je teško obezbediti internet;
Digitalno upravljanje i ljudska prava: Države se obavezuju da odgovorno i pravično upravljaju podacima (pravo na privatnost), veštačkom inteligencijom i drugim tehnologijama u nastajanju, obezbeđujući njihovu usklađenost sa međunarodnim pravom i naročito promovišući ljudski nadzor nad tehnologijama;
Obezbeđivanje poverenja i bezbednosti: Prepoznajući porast sajber kriminala, dezinformacija i govora mržnje, GDS naglašava važnost uspostavljanja bezbednih i pouzdanih onlajn okruženja u kojima korisnici mogu bezbedno da se angažuju i dele informacije, a naročito imajući u vidu osetljive kategorije kao što su deca;
Promovisanje digitalnih javnih dobara: GDS naglašava potrebu za otvorenim tehnologijama (open source technologies), poboljšanom digitalnom infrastrukturom i inovacijama za unapređenje održivog razvoja na globalnom nivou u skladu sa ciljevima održivog razvoja.
O internetu
Jedan od glavnih ciljeva je da preostalih 2,6 milijardi ljudi dobije pristup internetu. Pored brojeva, države će težiti i da poboljšaju kvalitet povezanosti i da smanje troškove pretplate kako bi što više ljudi imali pristupačan internet, uključujući i ruralne oblasti.
Upravljanje internetom treba da bude globalno i da uključi vlade država, privatni sektor, organizacije civilnog društva, akademske institucije i druge relevantne i zainteresovane strane.
GDS takođe promoviše i jednak pristup satelitskim orbitama, uzimajući u obzir uzeti u obzir potrebe zemalja u razvoju. Srbija, na primer, planira da 2025. godine lansira svoj prvi satelit u svemir.
O ljudskim pravima
Države se obavezuju i da će poštovati, štititi i promovisati ljudska prava u digitalnom prostoru u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava. Da bi to ostvarile države su se obavezale da:
Osiguraju da njihovi nacionalni zakoni koji se tiču digitalnih tehnologija budu u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava;
Uspostave odgovarajuće mere zaštite kako bi se zaštiti pojedinci od kršenja i zloupotrebe njihovih prava u digitalnom prostoru;
Ojačaju pravne i političke okvire za zaštitu prava deteta u digitalnom prostoru;
Se uzdrže se od nametanja ograničenja slobodnom protoku informacija i ideja.
O veštačkoj inteligenciji
Globalni digitalni sporazum prepoznaje potrebu za uravnoteženim i inkluzivnim pristupom u upravljanju veštačkom inteligencijom. Taj pristup je zasnovan na riziku (vidi blog o pristupu Evropske unije zasnovanom na riziku) i podrazumeva zastupljenost svih država, a naročito država u razvoju.
Potrebna je transparentnost i snažan ljudski nadzor nad sistemima veštačke inteligencije i to u skladu sa međunarodnim pravom. Кako bi se to postiglo, u okviru Ujedinjenih nacija će se uspostaviti multidisciplinarni Nezavisni međunarodni naučni panel o veštačkoj inteligenciji i pokrenuće se globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom.
Naročito je važna ideja o prodruštvenoj veštačkoj inteligenciji (prosocial AI). Ova ideja se odnosi na veštačku inteligenciju koja je napravljena, obučena i testirana kako donela dobro i ljudima i planeti. Za razliku od dosadašnjih sistema veštačke inteligencije, prodruštvena veštačka inteligencija ne treba da dâ prednost profitu.
Šta dalje?
Dok čekamo da se uspostave predviđeni mehanizmi unutar samih Ujedinjenih nacija (poput pomenutog Nezavisnog međunarodnog naučnog panela o veštačkoj inteligenciji), ne smemo da smetnemo sa uma da su i Pakt za budućnost i Globalni digitalni sporazum zapravo neobavezujući dokumenti.
Svi možemo da imamo aktivnu ulogu u promovisanju principa GDS tako što ćemo zagovarati za javne politike koje daju prioritet digitalnoj inkluziji, zaštiti privatnosti i etičkom upravljanju veštačkom inteligencijom, kako u pravnim analizama, preporukama za javne politike, tako i u obrazovanju i međusektorskoj saradnji. Potrebno je da vodimo računa o tome šta naše države rade i koje politike usvajaju. Digitalna budućnost je već tu.
