Treći rođendan Kruga – čestitka koja to nije
Na današnji dan pre tri godine je osnovan Beogradski međunarodnopravni krug. Simbolično – na dan osnivanja Ujedinjenih nacija. I baš zato, bilo bi krajnje sebično i neprikladno danas slaviti bilo šta, pa i rođendan. Mi danas živimo u svetu koji je gori nego što je bio onaj na naš drugi rođendan. U trenutku kada prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta imamo rekordan broj oružanih sukoba u svetu i kada u prenosima uživo gledamo najstrašnije scene iz nekih od tih oružanih sukoba, kada je 230 članova UNRWA poginulo samo u Gazi u poslednjih godinu dana, kada pred Međunarodnim sudom pravde imamo nekoliko aktivnih tužbi za genocid, kada Međunarodni krivični sud ostaje praktično nem na te slike, kada države odbijaju da sprovedu svoje dogovore u vezi sa klimatskim promenama, kada političari cinično govore o normama međunarodnog prava isključivo onda kada odgovaraju njihovim kratkoročnim interesima, nema razloga za slavlje organizacije koja se bavi međunarodnim pravom.
Etička obaveza podsećanja na međunarodnopravne obaveze subjekata međunarodnog prava u opisanim kriznim situacijama postaje, međutim, samo veća. Niko ne bi trebalo da oseća samozadovoljstvo, pa naravno ni mi iako smo u poslednjih godinu dana uradili određene važne stvari. U okviru projekta Conceptualizing the New South u saradnji sa New South Institute smo načeli pitanje kakva je uloga i potencijal Globalnog Juga u izgradnji drugačijeg sveta. Konkretnije, naša uloga na projektu je da kritički preispita ulogu međunarodnog prava u procesu izgradnje „Novog Juga“. Uskoro bi trebalo da objavimo i prve rezultate na ovom važnom projektu. U saradnji sa UNDP radimo i na projektu #tranziciona pravda koji se bavi seksualnim nasiljem u oružanim sukobima u Jugoslaviji i pitanjem na koji način danas govorimo i istražujemo ovu važnu temu. U saradnji sa Srpskim narodnim vijećem iz Hrvatske smo započeli višegodišnje istraživanje na temu genocida nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH). Istraživački tim na ovom originalnom projektu čine istoričari i međunarodni pravnici, a krajnji rezultat će biti studija na srpskom i engleskom jeziku koja će na temeljan i stručan način uporediti međunarodnopravnu definiciju zločina genocida sa zločinima koji su izvršeni nad Srbima u NDH. Važan deo kriznih situacija koje su pomenute na početku su i novinari koji izveštavaju o njima. U saradnji sa Western Balkan Fund smo pokrenuli projekat Empowering Journalism Educators in the Western Balkans for Conflict & Crisis Reporting kojim želimo da poboljšamo tačnost i unapredimo odgovornost medijskog izveštavanja u vreme kriza i oružanih sukoba. Na kraju, u oktobru ove godine smo zajedno sa Fakultetom političkih nauka, a uz pomoć Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija organizovali i Drugi dan međunarodnog humanitarnog prava u Srbiji. Ove godine smo tim povodom organizovali naučnu konferenciju imajući u vidu da su pre 75 godina usvojene Ženevske konvencije kao najvažniji ugovori u ovoj oblasti. Uskoro će biti objavljen i Zbornik sa ove konferencije sa veoma zanimljivim i značajnim doprinosima.
U meri u kojoj su bili pozvani, naši članovi su učestvovali i u javnim debatama u medijima o najvažnijim međunarodnopravnim pitanjima. Primera radi, jedna smo od retkih organizacija u Srbiji koja se kontinuirano oglašavala povodom zločina u izraelsko-palestinskom oružanom sukobu podsećajući na međunarodnopravne obaveze aktera. To smo radili i u okviru javnih nastupa u Srbiji i van nje i objavljivanjem više tekstova i blogova o delovanju Međunarodnog suda pravde povodom situacije u Gazi i šire Palestini. U isto vreme, podsećali smo i na obaveze Republike Srbije u vezi sa aktuelnim oružanim sukobima u svetu. Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da nam se čini da smo kao društvo sa jedne strane „preučili“ gledanje „svojih poslova“, a da smo sa druge strane zapostavili međunarodnopravne obaveze države koja je i izvoznik oružja. Naše delovanje u ovom smislu se pokazalo sasvim nedovoljnim i očigledno je da moramo još hrabrije i jasnije i češće da podsećamo na međunarodnopravne obaveze i Srbije i država koje učestvuju u oružanim sukobima u svetu.
Ova „rođendanska čestitka“ je mračnija od prošlogodišnje. Sa jedne strane, mi smo kao organizacija zreliji nego što smo bili jer smo za godinu dana stariji. Sa druge strane, svet je mračnije mesto nego što je bio pre godinu dana. U-pravo zato, u-prkos tome, cilj našeg delovanja ostaje isti kao što je bio i 24. oktobra 2021. godine.
Neka nam je srećna borba za pravedniji svet od ovoga.
Predsednik Upravnog odbora
