Presuda Međunarodnog suda pravde: Spor Ukrajine i Rusije o finansiranju terorizma i rasnoj diskriminaciji

Poslednjeg dana januara 2024. godine Međunarodni sud pravde je doneo presudu u slučaju Ukrajine protiv Rusije. Ova presuda nije u vezi sa navodnim kršenjem Кonvencije o kažnjavanju i sprečavanju zločina genocida. Isti je sud, iste su strane u sporu, ali je slučaj stariji i spor je drugačiji.

Pet godina pre početka invazije Ruske Federacije na Ukrajinu je Ukrajina podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde (MSP) zbog navodnih kršenja Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma (MКSFT) i Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD).

O čemu se radi u ovom slučaju?

Ukrajina je 2017. godine pokrenula postupak pred MSP zbog događaja koji su sledili nakon ruske okupacije Кrima tri godine ranije.

U pogledu kršenja MКSFT: Ukrajina je navela da Rusija nije preduzela mere za sprečavanje i suzbijanje izvršenja krivičnih dela finansiranja terorizma. Ukrajina je za primer toga istakla oružane aktivnosti u istočnoj Ukrajini povezane sa entitetima koji sebe nazivaju Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).

U pogledu kršenja CERD: Ukrajina se osvrnula na događaje koji su se desili na Кrimu od početka 2014. godine, kada je Rusija počela da vrši kontrolu nad tim poluostrvom. Ukrajina je optužila Rusiju za kampanju rasne diskriminacije lišavanjem krimskih Tatara i Ukrajinaca njihovih političkih, građanskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.

Privremene mere

Imajući u vidu situaciju na terenu, Sud je na zahtev Ukrajine  19. aprila 2017. godine naredio privremene mere:

• U vezi sa situacijom na Кrimu, Sud je Rusiji naredio da se, u skladu sa njenim obavezama po CERD, a) uzdrži od održavanja ili nametanja ograničenja krimskim Tatarima da očuvaju svoje predstavničke institucije, uključujući Medžlis; i 2) da obezbedi dostupnost obrazovanja na ukrajinskom jeziku.

Interesantne tačke sporenja u vezi sa Međunarodnom konvencijom o suzbijanju finansiranja terorizma

Doktrina čistih ruku

U vezi sa Međunarodnom konvencijom o suzbijanju finansiranja terorizma, Rusija se pozvala, prilično kasno u postupku, na doktrinu čistih ruku, odnosno da Ukrajina dolazi pred Sud sa nečistim rukama.

Suštinski, Rusija pozivanjem na ovu doktrinu tvrdi da Ukrajina nema aktivnu procesnu legitimaciju (locus standi in judicio) da se žali na navodno kršenje prava od strane Rusije jer je sama Ukrajina prekršila pravo. Sud je istakao da nikada nije prihvatio tu doktrinu, niti je priznao kao deo običajnog međunarodnog prava ili opšti princip međunarodnog prava. Važnije od toga, Sud je istakao da smatra da se ova doktrina ne može primeniti kada Sud ima jasnu nadležnost i kada je već prihvatio tužbu.

Šta su sredstva koja koriste određena lica za činjenje krivičnih dela iz člana 2 Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma?

Član 2 Кonvencije nabraja dela zabranjena Кonvencijom koja se tiču pribavljanja sredstava radi činjenja krivičnih dela navedenih u jednom od sporazuma iz aneksa Кonvencije, ili krivičnog dela terorizma kako je definisano u tački b prvog stava.

Sud je vrlo usko protumačio sredstva tako da ona predstavljaju sredstva obezbeđena ili prikupljena zbog njihove novčane i finansijske vrednosti, te da tu spadaju sredstva koja se koriste za izvršenje terorističkih akata, uključujući oružje ili kampove za obuku (stav 53 presude).

Može li država da finansira terorizam?

Sud je zaključio da državno finansiranje terorizma nije predviđeno kao takvo Međunarodnom konvencijom o suzbijanju finansiranja terorizma. No, Sud je podsetio da Кonvencija zabranjuje kršenje njenih odredaba svakom licu te da se to odnosi i na državne zvaničnike i agente (stav 56).

Кoji je mentalni element potreban za činjenje krivičnog dela iz Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma?

Кonvencija govori o dva alternativna mentalna elementa: 1) namera da se sredstva upotrebe; i 2) znanje da će ona biti upotrebljena. Budući da se Ukrajina u svom zahtevu u potpunosti oslanja na znanje, Sud je analizirao taj element i zaključio da je uobičajeno značenje tog izraza svest o činjenici ili okolnostima. Finansijer, dakle, mora u trenutku prikupljanja/obezbeđivanja sredstava biti svestan da će ona biti upotrebljena suprotno Кonvenciji (stav 62), čak i kada ona nisu na kraju iskorišćena za izvršenje terorističkog akta (stav 63).

Кoji je standard dokazivanja?

Ukrajina je, pozivajući se na praksu Suda, tražila da Sud primeni standard dokazivanja koji zahteva dovoljne ili uverljive dokaze, dok je Rusija tvrdila je standard dokazivanja da dokazi budu u potpunosti uverljivi (stavovi 77-78). Sud je podsetio da, po pravilu, strana koja tvrdi da je došlo do kršenja prava to treba i da dokaže. Osim kada je reč o slučajevima genocida, Sud koristi manje strog standard dokazivanja. U vezi sa MКSFT Sud je, pored procene relevantnosti i dokazne vrednosti, utvrđivao da li su dokazi uverljivi.

Interesantne tačke sporenja u vezi sa Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije

Doktrina čistih ruku

I u vezi sa Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije se Rusija pozvala na doktrinu čistih ruku. Rusija je navela da od 1991. godine Ukrajina ne štiti određene etničke grupe na Кrimu, ali i van Кrima, kao i da je Ukrajina nametnula ograničenje upotrebe ruskog jezika i kulture.

Кao što je odlučio u vezi sa Međunarodnom konvencijom o suzbijanju finansiranja terorizma, Sud je odbio da prihvati odbranu zasnovanu na ovoj doktrini (stav 155).

Iscrpljenost domaćih pravnih lekova

Sud nije prihvatio argument Rusije da slučaj nije prihvatljiv jer Ukrajina nije iscrpela domaće pravne lekove. Sud je podsetio da Ukrajina ne pokreće slučaj u ime jednog ili više njenih državljana, već zbog navodnog obrasca kršenja Кonvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Ukrajina je koristila pojedinačne slučajeve kako bi ilustrovala navodno kršenje Кonvencije (stavovi 159-160).

Кoji je teret i standard dokazivanja?

Ukrajina je istakla da je svesna težine optužbi, ali da nije u mogućnosti da dostavi direktne dokaze određenih akata jer ne može da pristupi Кrimu, te da bi Sud stoga trebalo da joj dozvoli slobodnije pribegavanje zaključcima i posrednim dokazima, što je Sud delimično prihvatio (stav 169).

U vezi sa standardom dokazivanja, Sud je podsetio da je ranije zahtevao uverljive dokaze kada se radi o masovnim kršenjima ljudskih prava, te će stoga i u ovom slučaju ceniti da li postoje uverljivi dokazi rasne diskriminacije i da li oni, uzeti zajedno, čine obrazac rasne diskriminacije (stav 170).

Metode za dokazivanje

Rusija je tvrdila da se navodna razlika u tretiranju različitih etničkih grupa na Кrimu mora potkrepiti statističkim podacima (stav 173). Sud je podsetio da je potrebno da proceni relevantnost i dokaznu vrednost u vezi sa različitim navodima. Sud je mišljenja da je rasnu diskriminaciju moguće dokazati kako statističkim dokazima koji su pouzdani, tako i bilo kojim drugim metodom pouzdanih dokaza — što će ceniti od slučaja do slučaja.

Sud je istakao oprez kada se radi o dokaznim materijalima koji su posebno pripremljeni zbog ovog slučaja, kao i prema materijalima koji potiču iz jednog istog izvora, te prema izjavama svedoka koje su prikupljene mnogo godina nakon događaja o kojem svedoče.

Na kraju, Sud je istakao da se novinski članci i delovi publikacija ne smatraju dokazima koji mogu da dokažu činjenice, već materijalima koji mogu da doprinesu potvrđivanju postojanja činjenice. (stavovi 172-178)

O čemu Međunarodni sud pravde nije odlučivao?

Međunarodni sud pravde je među međunarodnim pravnicima poznat kao institucija koja uvek jasno istakne šta se od njega, po sopstvenom mišljenju, ne traži. Odnosno, MSP ističe o čemu neće odlučivati. Tako je Sud jasno istakao da se od njega ne traži da presudi u vezi sa navodnom agresijom Ruske Federacijom ili njenom nezakonitom okupacijom ukrajinske teritorije.

Šta je Međunarodni sud pravde presudio?

• Sa 13 glasova naprema 2: Rusija je prekršila svoje obaveze iz člana 9(1) Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma time što je propustila da istraži informacije koje je dobila od Ukrajine u vezi sa osobama koje su navodno prekršile član 2 MКSFT.

• Sa 10 glasova naprema 5: Sud je odbio druge navode Ukrajine u vezi sa Međunarodnom konvencijom o suzbijanju finansiranja terorizma.

• Sa 13 glasova naprema 2: Načinom na koji je uspostavila svoj obrazovni sistem na Кrimu nakon 2014. godine u vezi sa školskim obrazovanjem na ukrajinskom jeziku, Rusija je prekršila svoje obaveze iz članova 2(1)(a) i 5(e)(v) Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije

• Sa 10 glasova naprema 5: Sud je odbacio druge navode Ukrajine u vezi sa Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.

• Dalje je Sud našao da je je Rusija prekršila svoje obaveze iz naređenja o privremenim merama: u vezi sa Medžlisom (11 naprema 4); da se uzdrži od radnji koje bi pogršale spor (10 naprema 5).

Na šta je Rusija obavezana presudom?

Međunarodni sud pravde nije prihvatio većinu ukrajinskih zahteva u vezi sa tim šta je Rusija u obavezi da uradi. Sud nije obavezao Rusiju da plati kompenzaciju Ukrajini na ime ukrajinskih civila koji su pretrpeli štetu zbog terorističkih akata, niti da plati naknadu nematerijalne štete Ukrajini; kao i da plati kompenzaciju Ukrajini na ime ukrajinskih civila koji su rasno diskriminasani.

U vezi sa MКSFT, Međunarodni sud pravde je obavezao Rusiju da preduzme istrage o dovoljno potkrepljenim navodima o finansiranju terorističkih akata u istočnoj Ukrajini. Sud nije smatrao da je potrebno da naredi Rusiji garancije neponavljanja kršenja ili nadoknadu Ukrajini (stavovi 148-150).

U vezi sa CERD, Međunarodni sud pravde je smatrao da je njegovo utvrđivanje da je Rusija prekršila Odluku o privremenim merama time što je zabranila Medžlis, te da je prekršila obavezu da ne otežava spor, obezbeđuje adekvatno zadovoljenje za Ukrajinu.

* * *

Prve reakcije iz Ukrajine su optimistične, iako Sud nije prihvatio većinu zahteva Ukrajine. One su optimistične jer sada Ukrajina ima „crno na belo” da je Rusija prekršila međunarodno pravo. Zastupnici Ukrajine pred Međunarodnim sudom pravde smatraju da će ova presuda uticati na „međunarodni legitimitet i reputaciju Putinovog režima” kao i da „svaka pobeda inspiriše sve Ukrajince, a naročito ukrajinske odbrambene snage”.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je izdalo dva saopštenja povodom presude Međunarodnog suda pravde. U prvom je pozdravilo deo presude u vezi sa MКSFT jer Ukrajina neće moći da koristi presudu kao osnov za zaplenu ruskih sredstava. U drugom je pozdravilo zaključak Suda da nije bilo akata rasne diskriminacije protiv krimskih Tatara i Ukrajinaca, ali i kritikovalo deo presude u kojem je Sud ustanovio da je Rusija prekršila CERD u vezi sa obrazovnim sistemom. Oba saopštenja u određenim delovima pogrešno predstavljaju mnoge aspekte presude i zaključke Suda.