Značaj i uloga kulturnih medijatora u komunikaciji i radu sa decom migrantima

Poslednjih godina pitanje migracija predstavlja značajan izazov za zemlje širom sveta, uključujući i Srbiju. U Srbiji se o kulturnoj medijaciji, odnosno delovanju kulturnih medijatora uopšte, ne govori niti često niti dovoljno. Prvi očigledan dokaz za to je da skoro uopšte ne postoje naučna istraživanja i eseji koji se bave ovom temom na srpskom jeziku. Pored toga, njihova važnost i uloga malo se ističu kroz medije i kroz neke druge oblike društvenog aktivizma, kao što su tribine i diskusije. Čak i gde postoji literatura koja se tiče ove teme, ona često daje samo teorijske okvire koji u velikom broju slučajeva nisu od direktne koristi za aktiviste, odn. praktičare. Mnoge nevladine organizacije i organizacije civilnog društva ipak jesu prepoznale ovaj problem u jeku izbegličko-migrantske krize, te su pokretale različite projekte kako bi privukli pažnju šire i kulturne javnosti u vidu periodičnih izveštaja ili kratkih članaka.

U humanitanom kontekstu, kulturna medijacija igra važnu ulogu u zaštiti migranata, izbeglica ili tražioca azila upravo zbog toga što mešovite migracijske rute ove grupe ljudi izlažu različitim oblicima potrebne zaštite. S obzirom da je sama delatnost kulturnih medijatora promenjiva koliko i jezik, ona ipak zavisi i od velikog broja spoljašnjih faktora, kao što su količina trenutne potražnje za određenim jezicima, dijalekti i samo prisustvo određenog jezika na našim prostorima u kontekstu njegovog izučavanja. S tim u vezi, zahteva određenu količinu fleksibilnosti i spremnosti od samog medijatora da dodatno izučava vokabular, fraze ili dijalekat usko povezan sa oblašću rada u kojoj je potrebna usluga prevodioca, odnosno kulturnog medijatora. Ovime se ističe prvi ključni problem primenjiv na svaku od oblasti delovanja kulturne medijacije kada je u pitanju rad sa decom migrantima, a to je nedovoljan broj poznavaoca traženih jezika. Dalje, on sa sobom dodatno povlači problem važan za ovo istraživanje: činjenicu da jedna osoba, kulturni medijator, često u isto vreme radi sa različitim organizacijama i na različitim projektima. Ovakvo delovanje može da ima za posledicu efekat izgaranja što može postati posebno problematično u radu sa osetljivim grupama migranata, a naročito sa decom. 

Kulturna medijacija u obrazovanju: Unapređivanje integracije i učenja 

Kulturni medijatori koji deluju u ovoj oblasti, pored osnovnih kvalifikacija koje poseduju, moraju takođe poznavati i pedagoške metode rada sa decom, jer oni u ovom kontekstu više nisu ni posrednici između stranaka već ulaze, nakratko, i u ulogu pedagoga.  Pored podrške koju pružaju deci, uloga medijatora je i da bude podrška prosvetnim radnicima u samoj nastavi. Ovime se postavlja pitanje koji su to problemi koji utiču na rad kulturnih medijatora sa decom u kontekstu obrazovanja. Kao jedan od odgovora svakako je preplitanje različitih uloga koje za kulturne medijatore predstavlja veoma osetljiv problem. Da bi se deca tokom svog obrazovanja mogla osloniti na njih, kulturni medijatori moraju proći kroz dodatne obuke specijalizovane za oblast podrške u obrazovanju. Dalje, ovakve obuke, zbog ograničenih sredstava kojima raspolažu nevladine orgranizacije i organizacije civilnog društva, ne organizuju se dovoljno često te samim tim ne postoji veliki broj kulturnih medijatora upravo obučenih za ovakav rad. Pored toga, kulturni medijatori u Srbiji se susreću i sa problemom vršnjačke inkluzije u školama. Često deca iz lokalnih sredina koja su pod uticajem roditelja ili negativnog narativa šire javnosti ne žele da prihvate decu migrante u svoje krugove upravo zbog toga što ne razumeju kulturnu pozadinu iz koje ta deca dolaze. U tom kontekstu, a po ugledu na neke od primera dobrih praksi iz Evrope, bilo bi korisno osnovati udruženje u vidu pokretanja alumni organizacije migranata koji bi bili podrška mlađim generacijama koje tek počinju svoje školovanje u Srbiji. Time bi se ujedno, pored osnaživanja osećaja pripadnosti nekoj zajednici, smanjio i obim posla kulturnih medijatora u obrazovanju što bi rezultovalo boljoj posvećenosti na poslu i usmeravanjem pažnje na decu koja imaju većih poteškoća prilikom učenja jezika i snalaženja u srpskom obrazovnom sistemu.

Kulturna medijacija u zdravstvu: Pravo na život

Kulturni medijatori u zdravstvu podržavaju napore za ostvarivanjem dobre koordinacije i pomažu u uspostavljanju odnosa saradnje između svih uključenih strana, sa posebnim fokusom na očuvanje prava deteta i razumevanje kulturnih aspekata njihove situacije. Poseban nivo osetljivosti čine deca migranti, pogotovo jer se nalaze u povećanom riziku od kršenja njihovih prava i nanošenja povreda. Na fizičko i mentalno stanje dece mogu uticati njihova iskustva pre migracije, kao i iskustva tokom putovanja kao i njihova iskustva prihvatanja i podrške koju dobijaju u Srbiji. Pružanje zdravstvene zaštite izbeglicama i migrantima je izazovno pitanje, jer podrazumeva suočavanje sa kulturološkim razlikama koje utiču na njihovu spremnost da uopšte i traže medicinsku pomoć i razumeju naučni pristup zdravstvenoj zaštiti u Srbiji. Dalje, lična kulturna uverenja i vrednosti zdravstvenih radnika unutar sistema takođe mogu uticati na kvalitet i dostupnost zdravstvenih usluga. Ovime se naglašava potreba kulturnih medijatora da se pozabave kako univerzalnim, tako i ličnim kulturnim faktorima u zdravstvenom sistemu u svrhe poboljšanja opšteg kvaliteta nege koja se pruža migrantima. S tim u vezi, trebalo bi obezbediti specijalizovanu obuku koja priprema kulturne medijatore za ovakve emotivno zahtevne zadatke, no, kao što je i slučaj u oblasti obrazovanja, obuka za medijatore se sprovodi retko i vremenski je zahtevna, pa bi organizacija dodatnih obrazovnih radionica trebalo biti prioritet. Unapređenjem organizacionih kapaciteta države za pružanje zdravstvenih usluga, zdravstveni medijatori mogli bi pomoći da se upotpunosti ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu za migrante i izbeglice u tranzitu. Pristup zdravstvenoj zaštiti smatra se osnovnim ljudskim pravom, a zdravstveni medijatori i te kako mogu igrati ključnu ulogu u boljem implementiranju ovog prava.

Značaj kulturnih medijatora u pružanju psihološke i socijalne podrške:

Kulturna medijacija u oblasti mentalnog zdravlja zahteva da medijatori poseduju visoko poznavanje jezika, specijalizovano znanje terminologije i odlične međuljudske veštine, a posebno empatiju i emocionalnu otpornost. Kulturni medijatori takođe moraju biti dugoročno prisutni kako bi se osigurala poverljivost, izgradilo poverenje i olakšao terapijski proces za korisnike. U idealnom scenariju, isti medijator bi trebalo da obavlja kulturno posredovanje za iste korisnike kako bi se osigurala poverljivost, izgradilo poverenje i olakšali terapijski procesi. Uzimajući u obzir ove uslove, lako je uočljivo da je izuzetno teško pronaći osobu koja bi ispunila standarde psihološke medijacije, a posebno kada ovo dalje postavimo u kontekst rada sa decom u Srbiji. Čini se da je u ovom pogledu organizacijama zadatak dosta otežan jer sa jedne strane zahteva visoko obučeno osoblje, a sa druge i ulaganje dosta napora i vremena kako bi se stvorili idealni uslovi za pružanje psihološke podrške deci migrantima koja su pretrpela ozbiljne traume. Na ovom problemu godinama se radi, pa su tako različite organizacije civilnog društva i iz nevladinog sektora organizovale specifične obuke za kulturne medijatore u saradnji sa psiholozima, psihoterapeutima i psihijatrima. Gorući problem koji je u Srbiji primetan u ovoj oblasti jeste da se pored nedostataka samih kulturnih medijatora ne govori ni o važnosti psihološke podrške i terapeutskim procesima uopšte. Kako bi se postigao bilo kakav pomak jako je važno da institucije u Srbiji prepoznaju neophodnost dostupnosti psihološke podrške za sve, kao i da se radi na povećanju svesti o psihološkom zdravlju među širom populacijom. Tek kada se ovakve prakse ustale u javnosti može se raditi i na implementaciji tih vrednosti i kroz kulturnu medijaciju u oblasti pružanja psihološke podrške migrantskoj populaciji.

Što se socijalne podrške tiče, ona se uglavnom oslanja na vođenje računa o kvalitetu, strukturi i funkciji institucija u socijalnim mrežama. Migranti, koji se često upućuju na pomoć u sistemu socijalne zaštite zbog zahteva za akulturacijom i izloženosti diskriminaciji, predstavljaju posebnu ranjivu grupu koja se u velikoj meri oslanja na sistem. Posebno su deca bez pratnje i razdvojena deca grupa koja najviše zavisi od usluga socijalne zaštite. U svetlu migrantske krize u Srbiji, važno je da sistem socijalne zaštite preispita svoje kapacitete za rad sa ovom grupom, a posebno sa decom bez pratnje. Uspešnost intervencija u socijalnoj zaštiti za migrante zavisi od toga koliko se kulturne razlike uzimaju u obzir pri kreiranju ciljeva i praksi u socijalnoj zaštiti, kao i da li su institucije i organizacije socijalne zaštite svesne uticaja kulture na stavove, uverenja i ponašanje migrantske populacije.  

Zaključna razmatranja

Kroz detaljniji prikaz oblasti rada u kojima sve deluju kulturni medijatori mogu se uvideti i identifikovati problemi koji dele zajedničke činioce, kao što je nedostatak osoblja i nedovoljno obuka koje bi pomogle u poboljšanju kvaliteta kulturne medijacije u Srbiji. Takođe, istaknut je i problem manjka obrazovanog kadra koji govori manje poznate jezike i dijalekte kao što su paštunski ili urdu. Ukratko, korišćenje obučenih i kompetentnih kulturnih medijatora za posredovanje u prikazanim oblastima je ključno za obezbeđivanje efikasne komunikacije i promovisanje blagostanja među korisnicima ovih usluga. Stoga, Republika Srbija i drugi akteri nevladinih organizacija bi trebalo da povećaju vidiljivost kulturnih medijatora kao osoba koje su prve na liniji udara tokom kriznih situacija. Isticanjem značaja i uloge kulturnih medijatora uporedo se otvaraju prilike za njihovo lično usavršavanje kao i poboljšavanje njihovih uslova rada.

Ovo istraživanje u tom smislu služilo je kao podsticaj i ostalim istraživačima i studentima da se u akademsko-naučnim krugovima podigne svest o važnosti kulturnih medijatora u Srbiji i njihovom radu sa decom migrantske populacije.

* Ovaj blog je napisan u okviru stažiranja u Save the Children, a u okviru projekta "Violence Against Children on the Balkans Migration Route - Solutions Through Advocacy and Research (STAR)" uz podršku Sexual Violence Research Initiative.

Lola Vasković

Studentkinja master akademskih međunarodnih studija -
međunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava

Univerzitet u Beogradu - Fakultet političkih nauka