Novi pakt o migracijama i azilu – mehanizam solidarnosti i zaštita izbeglica

Ovaj rad ispituje na koji način se Evropska unija nosi sa migracijama i izbegličkom krizom. Evropska komisija je nakon više godina sporenja država članica Evropske unije o pitanju migracija, predložila Novi pakt o migracijama i azilu. Rad ukazuje na nove mehanizme koji se navode u Paktu, posebno osvrćući se na mehanizam solidarnosti i zaštitu dece.

Uvod

U krhkom globalnom okruženju, ljudima iz ugroženih područja, ne preostaje ništa nego da utočište pronađu u drugoj državi. Tada se postavlja pitanje hijerarhije odgovornosti, odnosno koja država će pružiti pomoć tražiocima azila. Uspostavljen je princip po kome izbeglice traže azil u prvoj državi članici Evropske unije u koju uđu. To je dovelo do preopterećenosti tih država i trošenja resursa, koje znatno slabe „prvu zemlju ulaska“. U borbi sa svim tim sistemskim nedostacima, Evropska unija je došla sa novim planom, predstavivši Novi pakt o migracijama i azilu. Ukoliko neka zemlja bude resursno iscrpljena usled dolaska migranata i izbeglica, može da traži od Evropske komisije da aktivira mehanizam obavezne solidarnosti u kome će se tražiti pomoć ostalih država članica u skladu sa njihovim ekonomskim kapacitetima. Izuzetno je važno da se nađe kompromis između političke realnosti i humanitarne dužnosti kako bi Novi pakt o migracijama i azilu funkcionisao u potpunosti.[1]

Zapadnobalkanska ruta

Migracije se javljaju zbog izuzetno loših uslova za život u pojedinim delovima sveta i razumljivo je da će izbeglice težiti da im krajnja destinacija bude zemlja u kojoj je kvalitet života na višem nivou. Taj stepen razvoja odlikuje pre svega, evropske zemlje. Zato nije čudo što se upravo od Evropske unije zahtevalo da dođe sa rešenjem ovog izrazito važnog pitanja. Po podacima UNHCR-a, najveći broj izbeglica dolazi iz zemalja Bliskog istoka, pretežno iz Avganistana, Sirije i Irana.[2] Glavna putanja kojom se migranti i izbeglice iz pomenutih država kreću je Zapadnobalkanska ruta, a u kontekstu migracija, ova ruta je „glavni koridor za migrante koji dolaze u EU“.[3] 

Sadržaj Novog pakta o migracijama i azilu

Komisija je nakon sveobuhvatne procene predložila novi pristup migracijama koji treba da se izgradi na temelju delotvornijih procedura, međunarodnih partnerstava, dobrog upravljanja spoljnim granicama, jačanja poverenja i solidarnosti, fleksibilnosti i otpornosti, kako bi se postigla kolektivna ravnoteža.[4] Delotvornije procedure na granicama podrazumevaju identifikaciju, zdravstveni pregled, pojedinačnu procenu i registraciju. Sistem provere treba da poboljša transparentnost i izgradi poverenje u nadležne institucije.[5] Kada je u pitanju upravljanje spoljnim granicama, Evropska unija je štiteći svoje spoljne granice od bilo kakvog oblika pretnje, razvila složen mehanizam procedura koji uključuju međuinsitucionalnu saradnju, pre svega između institucija Evropske unije i državnih organa država članica, ali i sa agencijama Evropske unije koji se bave ovim pitanjem, poput evropske granične i obalne straže.[6]

Mehanizam solidarnosti i poverenja

Izuzetno je teško uskladiti zakone, pravila i procedure svih 27 država članica, a pogotovo kada govorimo o procedurama azila i čuvanju spoljnih granica Evropske unije. Zato je bilo važno da se stvori nov sistem azila koji će ponuditi fleksibilnije mehanizme za pomoć svim državama članicama Evropske unije koje se susreću sa migrantskim izazovima. Neki od mehanizama su: premeštanje pristiglih osoba, sponzorstvo vraćanja, dugoročna pomoć državi u izgradnji svih neophodnih kapaciteta, prihvatanje novih pridošlih osoba, ali i saradnja sa zemljama koje nisu članice Evropske unije.

U suštini Novi pakt o migracijama i azilu predlaže da sve države članice pruže doprinos ukoliko se neka zemlja nalazi „pod migratornim pritiskom“.[7] Taj doprinos treba da pruže sve države u skladu sa svojim ekonomskim kapacitetima i mogućnosti da prihvate migrante i izbeglice i da im pruže adekvatnu zaštitu, uz to da sponzorišu povratak izbeglica. Ako su u pitanju finansijski stabilne države, poželjno je da pruže finansijsku pomoć u izgradnji privatnih centara za migrante i izbeglice.

Procedure na granicama

Novi pakt štiti decu mlađu od 12 godinu, decu bez pratnje i osobe kojima je potrebna medicinska nega i oni su izuzeti od standardne procedure na granici.[8] Ono što i dalje nije sasvim jasno je utvrđivanje starosne granice. Postavlja se pitanje zašto je Evropska unija pružila izuzeće od graničnog postupka deci mlađoj od 12 godina, kada je po Konvenciji o pravima deteta, „dete svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije“.[9] Pored dece, privilegovan položaj imaju i oni kojima je neophodna medicinska nega. S obzirom na činjenicu da su svi oni putovali dve do četiri godine, prolazeći kroz najrazličitije vrste torture. Svi ti ljudi su tokom putovanja rutom svedeni na puku egzistenciju i preživljavanje, boreći se za elementarne stvari, poput hrane i pijaće vode, što ozbiljno ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Ono što je omogućeno novim Paktom jeste pružanje medicinske nege povređenima kojima je neophodna hitna medicinska pomoć.

Sponzorstvo vraćanja

Država članica „sponzor“ treba da pomogne državi članici „korisnici“ da olakša povratak sa granice ili deportaciju osobe bez dokumenata. To će činiti tako što će joj pomoći u sprovođenju aktivnosti savetovanja, reintegraciji, dijalogu sa trećim zemljama i pružanju finansijske pomoći.[10]

Po ovom mehanizmu možemo zaključiti da je Komisija želela da pomiri težnje mediteranskih zemalja koje su prenatrpane izbeglicama i istočnih zemalja koje nisu želele da primaju migrante i izbeglice u svoju teritoriju. Kako istočne zemlje nisu pokazale solidarnost, Novi pakt je želeo da uz mehanizam sponzorstva na neki način od država napravi posrednike u postupku vraćanja, gde će države ipak raditi zajednički i solidarno, istovremeno štiteći svoje interese i teritoriju.

Ako posmatramo položaj migranata u Evropskoj uniji, možemo videti obostrane koristi od njihovog boravka. Migranti unutar Evropske unije imaju podršku lokalnih zajednica, što podstiče opštem blagostanju i koheziji evropskih građana. Jedni od ciljeva Evropske unije su podsticanje dijaloga, društvene kohezije i inkluzije među njenim građanima. Sa prilivom migranata, cilj postaje i njihova uključenost u društvo, rad i obrazovanje.[11]  Kako efikasnost postupka vraćanja zavisi od nacionalnih zakonodavstava i organa, predlog je da se procedura vraćanja uključi u nacionalne strategije. Međutim kako je Novi pakt u konstantnom razmatranju i procesu, odlučeno je da se sponzorstvo vraćanja za sad zaustavi, s obzirom na to da u praksi nije donelo dobre rezultate usled nedovoljne volje država članica da pomognu rešavanju zaštitnih i graničnih procedura.

Zaštita dece

Organizacije civilnog društva i borci za ljudska prava su se oglasili sa brojnim predlozima Evropskoj komisiji kako bi se položaj izbeglica, ali pogotovo dece, unapredio. Iako u uredbama stoje zaštitne procedure, sve i da se one sprovode onako kako to Pakt nalaže, pitanje je kako sve te procedure utiču na mentalno zdravlje izbeglica. Prolazeći kroz granične procedure, od fotografisanja, uzimanja otisaka prstiju, pa čak i pritvora, deca ponovo proživljavaju traume.

Kako bi se osigurala temeljna individualna procena svakog lica ponaosob, screening procedure traju duže, a i dalje nije jasno gde su smeštena sva ta deca koja traže zaštitu, dok traje registracija. Zadržavanje dece je na neki način kršenje njihovih prava, s obzirom na to da su podložni oživljavanju traume. Već je rečeno da izuzeće od granične procedure imaju deca mlađa od 12 godina i deca bez pratnje. Takođe, izuzeće od uzimanja otisaka prstiju u cilju povratka imaju deca mlađa od šest godina. Ono što je predlog organizacija civilnog društva i Evropske komisije jeste da se od granične procedure oslobode sva deca, podrazumevajući dete kao svaku osobu mlađu od 18 godina, kako to i kaže Konvencija o pravima deteta.[12]

„Uredba o upravljanju azilom i migracijama daje deci u porodicama manje zaštitnih mera nego deci bez pratnje“.[13]Neophodno je omogućiti da deca bez pratnje prilikom registracije, dobiju svog zaštitnika, a to su uglavnom nezavisni službenici koji su prošli obuku za zaštitu najboljeg interesa deteta i njegovog opšteg blagostanja. Važno je proći detaljne obuke i sve „safeguarding“ procedure kako bi uopšte moglo da se radi sa ranjivim grupacijama. Pored obučenog osoblja, važno je da se informacije koje pružaju agencije EU, u potpunosti prilagode deci, kako bi oni mogli da razumeju u kakvoj se situaciji nalaze, a to je posebno važno za decu bez pratnje. „Punopravna procedura u najboljem interesu deteta uvek treba da prethodi odluci o povratku.“[14] Zapravo, ukoliko se detetu odbije zahtev za azil, razlog povratka može biti samo ako je povratak u najboljem interesu deteta.

Poznato je da se radi na unapređenju informacionog sistema i bazi podataka, kako je i navedeno u Novom paktu. Ono što je problem celog informacionog sistema je što on nije dostupan na nadnacionalnom nivou. Deca se prilikom registracije evidentiraju, međutim ukoliko dođe do krijumčarenja, što je danas gorući problem, deca nestaju iz sistema i nema mogućnosti praćenja njihove putanje. Kada bi se deca pratila kroz sistem, postojala bi veća mogućnost da se spreči trgovina ljudima i decom. Ono što bi takođe bile koristi sistema je dostupnost informacija socijalnim radnicima koji rade sa decom. Ukoliko bi te informacije o detetu koje je na ruti, bile dostupne socijalnim radnicima, oni bi znali bar osnovne informacije o detetu i na koji način mogu da se postave prema njemu u cilju zaštite njegovih prava i pružanja adekvatne psihosocijalne zaštite.

* Ovaj blog je napisan u okviru stažiranja u Save the Children, a u okviru projekta "Violence Against Children on the Balkans Migration Route - Solutions Through Advocacy and Research (STAR)" uz podršku Sexual Violence Research Initiative.

 Nataša Stanojević

---

BIBLIOGRAFIJA

Ø  EUR-Lex: Komunikacija Komisije Europskom parlamentu, Europskom vijeću, Vijeću, Europskom gospodarskom i socijalnom odboru te odboru regija o Novom paktu o migracijama i azilu. Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/ALL/?uri=CELEX:52020DC0609

Ø  Europsko vijeće: Vijeće Evropske unije, Zapadnobalkanska ruta. Dostupno na: https://www.consilium.europa.eu/hr/policies/eu-migration-policy/western-balkans-route/

Ø  Europska komisija: Veće povjerenje zbog boljih i djelotvornijih postupaka. Dostupno na: https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/promoting-our-european-way-life/new-pact-migration-and-asylum/stronger-trust-fostered-better-and-more-effective-procedures_hr

Ø  Europska komisija: Ususret jačem i otpornijem Schengenskom području. Dostupno na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/hr/IP_21_2708

Ø  Radio Slobodna Evropa: Plan EU za migracije i azil - obavezna solidarnost umesto obaveznih kvota. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/plan-eu-za-migracije-i-azil-obavezna-solidarnost-umesto-obaveznih-kvota/30854562.html  

Ø  PICUM, The EU migration pact: questions and answers. Dostupno na: https://picum.org/eu-migration-pact-questions-answers/

Ø  UNICEF, Konvencija o pravima deteta. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/3186/file/Konvencija%20o%20pravima%20deteta.pdf

Ø  Vrkić, J. „Sponzorirano vraćanje kao mehanizam solidarnosti u području europskog prava migracija i azila“. Magistarska teza., Sveučilište u Zagrebu, Pravni fakultet, 2023.

Ø  Europska komisija: Integracija migranata i izbjeglica na tržište rada: Komisija ponovno surađuje sa socijalnim i gospodarskim partnerima. Dostupno na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/hr/IP_20_1561

Ø   ECRE, Editorial: European Pact on Migration and Asylum – Latest Developments. Dostupno na: https://ecre.org/editorial-european-pact-on-migration-and-asylum-latest-developments/

Ø  The EU migration Pact: Questions and answers, How do the proposals protect children in migration?, Dostupno na: https://picum.org/eu-migration-pact-questions-answers/

Ø  Picum recommendations on safeguarding children’s rights In the migration and asylum pact proposals, p.10. Dostupno na: https://picum.org/wp-content/uploads/2021/06/Child-rights-in-the-Asylum-and-Migration-Pact_final.pdf

Ø  UNHCR statistika; Dostupno na: https://www.unhcr.org/refugee-statistics/  

[1] Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/plan-eu-za-migracije-i-azil-obavezna-solidarnost-umesto-obaveznih-kvota/30854562.html

[2] Dostupno na: https://www.unhcr.org/refugee-statistics/

[3] Europsko vijeće: Vijeće Evropske unije, Zapadnobalkanska ruta. Dostupno na: https://www.consilium.europa.eu/hr/policies/eu-migration-policy/western-balkans-route/

[4] Komunikacija Komisije Europskom parlamentu, Europskom vijeću, Vijeću, Europskom gospodarskom i socijalnom odboru te odboru regija. Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=COM%3A2020%3A609%3AFIN

[5] Europska komisija: Veće povjerenje zbog boljih i djelotvornijih postupaka. Dostupno na: https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/promoting-our-european-way-life/new-pact-migration-and-asylum/stronger-trust-fostered-better-and-more-effective-procedures_hr

[6] Europska komisija: Ususret jačem i otpornijem Schengenskom području. Dostupno na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/hr/IP_21_2708

[7] Radio Slobodna Evropa: Plan EU za migracije i azil - obavezna solidarnost umesto obaveznih kvota. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/plan-eu-za-migracije-i-azil-obavezna-solidarnost-umesto-obaveznih-kvota/30854562.html

[8] PICUM, The EU migration pact: questions and answers. Dostupno na: https://picum.org/eu-migration-pact-questions-answers/

[9] UNICEF, Konvencija o pravima deteta. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/3186/file/Konvencija%20o%20pravima%20deteta.pdf

[10] Vrkić, J. „Sponzorirano vraćanje kao mehanizam solidarnosti u području europskog prava migracija i azila“. Magistarska teza., Sveučilište u Zagrebu, Pravni fakultet, 2023.

[11] Europska komisija: Integracija migranata i izbjeglica na tržište rada: Komisija ponovno surađuje sa socijalnim i gospodarskim partnerima. Dostupno na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/hr/IP_20_1561

[12] Dostupno na: https://picum.org/wp-content/uploads/2021/06/Child-rights-in-the-Asylum-and-Migration-Pact_final.pdf , str. 9

[13] The EU migration Pact: Questions and answers, How do the proposals protect children in migration?, Dostupno na: https://picum.org/eu-migration-pact-questions-answers/

[14] Picum recommendations on safeguarding children’s rights In the migration and asylum pact proposals, p.10. Dostupno na:https://picum.org/wp-content/uploads/2021/06/Child-rights-in-the-Asylum-and-Migration-Pact_final.pdf