Karakteristike psihosocijalne podrške za decu i mlade u prisilnim migracijama na Balkanskoj ruti
Uvod
Prema podacima UNHCR-a, do sredine 2022. godine više od 100 miliona ljudi prisilno je raseljeno širom sveta[1], a prema njihovim predviđanjima ovaj broj će u 2023. godini dostići čak 117.2 miliona[2].
Razlozi za prisilne migracije su mnogi: rat, progon, sukobi, nasilje, kršenje ljudskih prava, deprivacija i ekonomska nesigurnost. Svi ovi ljudi napustili su svoje zemlje porekla u potrazi za bezbednim okruženjem, ekonomskom sigurnošću i boljom budućnosti za sebe i svoju decu.
Usled zatvaranja evropskih granica, izbeglice i migranti koji dolaze iz zemalja Bliskog istoka, Azije i Afrike prisiljeni su da nastave svoje putovanje u Evropu iligalno. Ono što je posebno zabrinjavajuće je da čak trećinu ovih izbeglica i migranata čine deca, od čega hiljade ove dece putuju bez pratnje ili su odvojena od porodica u toku puta[3].
Deca i mladi bez pratnje koji su registrovani na Balkanskoj ruti su većinski dečaci adolescenti, koja su zbog sopstvene želje, a često i osećanja dužnosti prema svojim porodicama poslati u potragu za boljom budućnosti u nekoj od razvijenih država Evrope. Ranjivost dece u tranzitu je dodatno povećana politikama i praksama Evropske unije i nacionalnih vlada koje pokušavaju da odvrate izbeglice i migrante od ulaska u evropske države[4].
Deca i mladi su tako u tranzitu izloženi fizičkom, psihičkom i seksualnom nasilju, dečijem radu, eksploataciji i diskriminaciji. Oni doživljavaju i svakodnevno nasilje, ponižavanje i prisilno protivzakonito vraćanje sa granica od strane policije. Takođe, s obzirom da moraju ilegalno preći granicu, deca su izložena nasilju i od strane krijumčara i posrednika koji im omogućavaju takav prelazak granice[5].
Deca su prinuđena da normalizuju nasilje kako bi preživela, a u mnogome im je oduzet normalan psiho-fizički razvoj, obrazovanje i detinjstvo. Ona su prinuđena da odrastaju u pokretu i u stalnom strahu šta sutrašnji dan donosi. Sve ovo dodatno pogoršava mentalno zdravlje dece i mladih i njima je neophodna odgovarajuća i kontinuirana psihosocijalna podrška duž cele rute.
Specifičnost tranzitnog konteksta i dostupnost usluga psihosocijalne podrške
Tranzitni kontekst ima svoje specifičnosti kao što su nepredvidivost, promenljivost i nedostatak kontrole. Pružanje odgovarajuće psihosocijalne podrške i usluga mentalnog zdravlja su često otežani nedostatkom resursa u zemljama na Balkanskoj ruti, kao i prazninama u postojećoj infrastrukturi njihovih socijalnih i zdravstvenih sistema. Sa druge strane, uslugama koje su finansirane od strane međunarodnih organizacija i civilnog društva često nedostaje kontinuitet i održivost[6].
Većina međunarodnih organizacija svoje resurse prvenstveno usmerava na primenu psihološke prve pomoći i osnovnu psihosocijalnu podršku koje za cilj imaju stabilizaciju korisnika koji se trenutno nalazi u krizi, dok se drugi oblici dublje psihosocijalne podrške retko pružaju.
Neke od dostupnih usluga psihosocijalne podrške na ruti su psihosocijalna prva pomoć, preventivni programi, grupe za edukaciju, grupe za samopomoć i grupe za podršku, socijalno savetovanje, aktivnosti koje imaju za cilj da unaprede roditeljske veštine i kutak za majku i dete. Psihosocijalne usluge su i one koje se odnose na rekreativne aktivnosti kao što su sport i tehnike relaksacije, kao i kreativne radionice na kojima deca i mladi mogu da se izraze i istražuju kroz različite oblike umetnosti[7].
Dostupnost usluga zavisi i od same populacije koja je u pokretu, jezika koji govore i angažovanosti kulturnih medijatora i prevodioca. Ove usluge mogu pružati psiholozi, socijalni radnici i drugi humanitarni radnici iz vladinog i nevladinog sektora.
Mentalno zdravlje izbeglica i migranata na Balkanskoj ruti
Prema rezultatima u okviru Istraživačkog izveštaja za 2022. godinu organizacije PIN (Mreža psihosocijalnih inovacija), u Srbiji je 80% izbeglica identifikovano kao psihički vulnerabilno, a od toga čak 48% visoko vulnerabilno[8]. Kao najčešći specifični mentalni poremećaji u tranzitnom kontekstu izdvojili su se depresija, čije simptome je ispoljilo 26% ispitivanih, zatim anksioznost sa 21% ispitivanh, dok je 23% ispitanih imalo simptome post-traumatskog stresa. Izbeglice i migranti prema ovom izveštaju na svom putu dožive u proseku čak 10 traumatičnih događaja.
Sa pozitivne strane, izbeglice i migranti uspevaju da očuvaju i razviju pozitivne psihološke kapacitete koji štite osobu od posledica traumatičnih događaja i teških uslova življenja po mentalno zdravlje. Ovi pozitivni kapaciteti su u gore navedenom izveštaju predstavljeni kao osećanje nade koje je identifikovano kod 50-69% ispitivanih i post-traumatski rast kod 25-51% ispitivanih[9].
Oblici psihosocijalne podrške na Balkanskoj ruti
Jedan od oblika neformalne psihosocijalne pomoći koji je predložen od strane PIN-a je Well-Being Walk, odnosno Blagostanje u hodu. Ovde kontinuirano prisustvo volontera održava osećaj poverenja kod ugoženih izbeglica i migranata i oni im se u svakom trenutku mogu obratiti za pomoć, podršku ili potrebne informacije. Na ovaj način umanjuje se rizik od toga da osoba ne dobije potrebnu pomoć i povećava se dostupnost usluga[10].
Program za razvoj socio-emocionalnih kompetencija kod dece nastao je saradnjom organizacije Save the Children za severozapadni Balkan i lokalnih partnera u Bosni i Hercegovini. Razvoj ovih kompetencija deci u migracijama može pomoći da razviju rezilijentnost kod sebe, kao i da pruže podršku drugima, da razviju socijalne veštine i donesu ispravne odluke u izazovnim situacijama na putu[11].
Uspešan primer organizovane vršnjačke podrške možemo naći u Case study projektu Parlament za dečake - Boy’s parlament u prihvatnim centrima u Bosni i Hercegovini koji je podržan od strane međunarodne organizacije Save the Children. Ovaj projekat pružio je priliku dečacima koji putuju bez pratnje da steknu osećaj kontrole, upoznaju demokratske vrednosti, razviju kritičko mišljenje i zastupaju interese dece iz svoje etničke grupe u prihvatnom centru[12].
Isceljenje i obrazovanje kroz umetnost, odnosno HEART - Healing and Education Through the Arts, je prilagodljiv program organizacije Save the Children koji ima za cilj psihosocijalnu podršku deci koja su izložena traumatičnim iskustvima i svakodnevnom stresu. Ovim programom se kroz različite oblike umetnosti deci omogućava da podele svoja osećanja i iskustva sa vršnjacima i odraslim osobama od poverenja koji će ih sa empatijom i brigom saslušati. Ovo vodi povećavanju samopouzdanja, koncentracije i motivacije kod dece, kao i razvoju veština komunikacije, vladanja emocijama i rešavanja problema[13].
Zaključna razmatranja i preporuke
Postoji širok spektar usluga i oblika psihosocijalne podrške koji postoje za decu i mlade izbeglice i migrante na Balkanskoj ruti.
Ono što se javlja kao problem je povezanost i koordinisanost ovih usluga kroz različite zemlje tranzita i saradnja između pružaoca podrške iz vladinog i nevladinog sektora, kako na lokalnom tako i na regionalnom nivou. Postoje uspešni oblici saradnje kao što je Consortium on Refugees’ and Migrants’ Mental Health, kao i neformalni oblici saradnje u kojima akteri međusobno dele informacije o korisnicima. Ipak, neophodno je odrediti jasne međunarodne standarde pružanja usluga i puteve razmena informacija, znanja i iskustava među uključenim organizacijama.
Tranzitni kontekst ima svoje specifičnosti i važno je da modeli psihosocijalne podrške budu fleksibilni i prilagodljivi. Ovo se može postići kontinuiranom procenom potreba na terenu od strane stručnjaka i uključivanjem izbeglica i migranata u osmišljavanje i pružanje usluga.
Potrebno je pronaći način da usluge koje pruža nevladin sektor u okviru projekata budu stalne i održive, dokle god za njima postoji potreba. Mnoge organizacije, kao što je PIN, upravo nastoje da i nakon završenog projekta nastave da pružaju onaj set aktivnosti koji se pokazao kao najefikasniji.
Neophodno je delovati i na političkom nivou na nacionalne vlade da prestanu sa sprovođenjem nehumanih praksi prisilnog vraćanja sa granica, da otkoče blokade u korišćenju usluga zdravstvenog i socijalnog sistema, kao i da optimizuju rad svojih sistema azila.
Potrebno je omogućiti adekvatan pristup informacijama za decu i mlade o dostupnoj psihosocijalnoj podršci i uslugama. Ovde se podrazumeva da informacije budu dostupne u svim prihvatnim centrima na različitim maternjim jezicima, kao i da budu prilagođene deci.
Kao rešenje za nedostatak obučenih praktičara se nameće dodatno ulaganje resursa u obuku za praktičare, ali i u brigu o njihovom mentalnom zdravlju, kao i obezbeđivanje adekvatne podrške od strane supervizora.
* Ovaj blog je napisan u okviru stažiranja u Save the Children, a u okviru projekta "Violence Against Children on the Balkans Migration Route - Solutions Through Advocacy and Research (STAR)" uz podršku Sexual Violence Research Initiative.
Anja Marković
[1] UNHCR, Global displacement hits another record, capping decade-long rising trend, dostupno na: https://www.unhcr.org/news/news-releases/unhcr-global-displacement-hits-another-record-capping-decade-long-rising-trend , datum pristupa 17.04.2023.
[2] UNHCR, GLOBAL APPEAL 2023, dostupno na: https://reporting.unhcr.org/globalappeal , datum pristupa: 17.04.2023.
[3] Save the Children i Centar za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu, Wherever we go, someone does us harm
[4] Save the Children i Centar za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu, Wherever we go, someone does us harm
[5] Save the Children i Centar za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu, Wherever we go, someone does us harm
[6] Maria Caterina Gargano, Dean Ajduković i Maša Vukčević Marković, Mental Health in the Transit Context: Evidence from 10 Countries, International Journal of Environmental Research and Public Health
[7] Maša Vukčević Marković, Draga Šapić, Ante Župić, Review of MHPSS services for refugees in transit, Consortium on Refugees and Migrants Mental Health (CoReMH)
[8] Jana Dimoski, Maša Vukčević Marković, Mentalno zdravlje i dobrobit izbeglica i tražilaca azila u Srbiji, Psychosocial Inovation Network, Beograd 2022, dostupno na: https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2022/10/PIN_2022_Mentalno-zdravlje-i-dobrobit-izbeglica-i-trazilaca-azila-u-Srbiji.pdf datum pristupa: 13.04.2023.
[9] Jana Dimoski, Maša Vukčević Marković, Mentalno zdravlje i dobrobit izbeglica i tražilaca azila u Srbiji
[10] Jovana Bjekić, Maša Vukčević Marković, Nataša Todorović, Milutin Vračević, Mentalno zdravlje izbeglica i migranata
[11] Nada Šarac, Program za razvoj socio-emocionalnih kompetencija dece, Save the Children za sjeverozapadni Balkan, Sarajevo, 2020, dostupno na: https://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/Program%20za%20razvoj%20djece%20FINAL_WEB.pdf , datum pristupa: 10.04.2023.
[12] Tatjana Ristić, Case study Northwest Balkans Boys Parlament, Balkans Displacement and Migration Hub, dostupno na: https://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/2021_Case%20study_NWB_Boys%20Parliament.pdf , datum pristupa: 09.04.2023.
[13] Šejla Bjelopoljak, Miroslava Marjanović, Smjernice za integraciju HEART metodologije u nastavne planove i programe, Save the Children, Sarajevo 2021.
