Србија и Светски суд - Поводом 100 година оснивања Сталног суда међународне правде

На данашњи дан пре тачно 100 година, 15. фебруара 1922. године, одржана је прва свечана седница новоустановљеног Сталног суда међународне правде - ССМП (овај суд, заједно са својим наследником Међународним судом правде се понекад назива Светски суд). У књизи о Суду која је објављена 1939. године постоји једна фотографија са ове свечаности на којој се види туце седих судијских глава смештених у широке тоге, неколико женских шешира у публици и остатак сале коју су потпуно напунили мушкарци у тамним оделима са белим оковратницима.

По први пут је основан један стални међународни суд који је имао надлежност да суди за сва питања међународног права и који је могао да суди државама, а чији је основни циљ био једнако једноставан колико и неостварив – очување мира. Суд је чинило 11 сталних судија и четири заменика међу којима је био и један држављанин Kраљевине СХС – Михајло Јовановић, тадашњи председник Kасационог суда у Београду.

У последњих стотину година Источна Европа је заузела важно место у пракси Суда што се види у неколико показатеља – број случајева пред Светским судом који су се тицали овог региона, број источноевропских судија који су били председници суда као и њихов кључни утицај на садржину важних одлука овог Суда, итд.

Што се тиче Југославије/Србије не може се рећи да су њени стручњаци имали велику улогу у развоју његове праксе – након Мирослава Зоричића крајем четрдестих година прошлог века, ни СФРЈ, а ни било која држава која је настала након њеног распада нису имале сталног судију у Међународном суду правде (ту, наравно, не рачунамо ад хоц судије). Са друге стране, поступци у којима је она учествовала или иницирала давање саветодавног мишљења су важни за разумевање праксе Суда и развој међународног права. Нажалост, Србија није добила ниједан спор пред Светским судом у својој историји.

Уколико вас занима више о темама односа Источне Европе и Светског суда или случајева пред овим судом или судовима у којима је учествовала Југославија/Србија, о томе сам писао у неколико чланака, а препоручујем вам:

1) EASTERN EUROPE BEFORE THE WORLD COURT: “THUMBELINA” OF THE INTERNATIONAL LEGAL ORDER? , 0350-85011982099H.pdf (ceon.rs)

2) SRBIJA I UPOTREBA PRAVOSUDNOG REŠAVANJA MEĐUNARODNIH SPOROVA OD 1914. DO 2015. GODINE: VEK NEUSPEHA, Politicki identitet Srbije u globalnom i regionalnom kontekstu za stampu.indd (researchgate.net)