Основе суђења „Хашим Тачи и други”
Суђење за ратне злочине бившег премијера и председника Косова, Хашима Тачија, почело је 3. априла 2023. године пред такозваним „Специјалним судом” у Хагу, у Холандији. Бивши политичар, који је служио као председник Косова од 2016. године до оставке у новембру 2020. године, оптужен је у јуну 2020. године за ратне злочине, злочине против човечности и друге прекршаје који су наводно почињени током оружаног сукоба на Косову крајем 1990-их година. Сукоб се водио између Ослободилачке војске Косова (ОВК), сачињене од етничких албанских сепаратиста са једне, и југословенске војске и српске полиције са друге стране. Тачи је био високи командант ОВК који се борио против српских снага.
Специјализована већа и
Специјализовано тужилаштво Косова
Извор: веб-страница Специјализованих Већа и Специјализованог тужилаштва Косова
Покрет за успостављање Косовског специјалног суда потиче из извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. Европска унија је након овог извештаја одлучила да оснује Специјални истражни тим (СИТФ) за спровођење независне кривичне истраге о наводима у Извештају, као и евентуалним другим кривичним делима повезаним са тим наводима. Специјални истражни тим је 2014. године дошао до закључка да постоје основe за подизање оптужнице. Европска Унија је радила на формирању специјалних судова dok je Америчка влада подржала напоре, а главни тужиоци су амерички држављани. Специјални суд део је правосудног система Косова након што је Скупштина Косова усвојила члан 162 Устава Косова и Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву. Запослене чине међународне судије, тужиоци и особље, а седиште СВК и СТ је у Хагу, у Холандији.
Суд је наводно основан под притиском савезника Косова који сматрају да косовски правосудни систем није довољно снажан да се бави случајевима ОВК. Такве тврдње заснивају се на искуству претходних суђења при Међународним кривичним суд за бившу Југославију (МКСЈ), укључујући утицање на сведоке.
Суд је непопуларан на Косову и сматра се да неправедно циља албанске борце за слободу Косова уместо српских починилаца већине ратних злочина почињених 1998-1999.
Како Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова функционишу?
Извор: веб-страница Специјализованих Већа и Специјализованог тужилаштва Косова
Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова функционишу као хибридни трибунал који се од домаћих карактеристика као што су укљученост Суда у косовски правосудни систем, и међународних карактеристика као што је његов међународни карактер и моћ у односу са другим државама. Састоји се од три главна органа:
Канцеларија специјалног тужиоца одговорна је за вођење истрага и вођење поступака пред Судом који именује тужиоца и обезбеђује да су оптужбе против оптужених засноване на довољно доказа.
Специјализована већа Косова су правни орган Суда. Одговорна су за процес суђења и доношење пресуда. Састоје се од Основног суда и посебног тела судија – Апелационог суда.
Секретаријат је одговоран за управљање административним и помоћним функцијама СТ-а, као што су буџет, објекти и особље.
Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво су две потпуно засебне и независне институције. Тужилаштво је задужено за вођење истрага и кривично гоњење лица одговорних за кривична дела и преступе из надлежности Специјализованих већа. Специјализована већа чине два органа – Већа и Секретаријат. Секретаријат врши све помоћне послове неопходне за рад судских већа као што су управљање притворском јединицом, организација рада у судници, правна помоћ, учешће жртава у поступку и усмено и писмено превођење, док Већа чине председник, потпредседник и судије са листе међународних судија. Закон налаже да се приликом избора судија води рачуна да то буду кандидати које одликују непристрасност, високи морални квалитети и лични интегритет. Поред тога, они морају у својим државама имати потребне квалификације за именовање на високе судске функције. Специјализована већа следе структуру судског система Косова на сваком нивоу, па тако постоји веће Основног суда, веће Апелационог суда, веће Врховног суда и веће Уставног суда.
Специјални суд може изрећи казне до доживотног затвора за особе које су проглашене кривим за ратне злочине, злочине против човечности и друге прекршаје почињене током оружаног сукоба на Косову. Такође има овлашћење да нареди репарације за жртве злочина под његовом надлежношћу, укључујући реституцију, надокнаду и рехабилитацију.
Како се одвија судски поступак пред Специјализованим већима и Специјализованим тужилаштвом Косова?
Судски поступак спроводи се слично као и у другим међународним кривичним судовима у вези са кривичним поступцима који се придржавају стандарда међународног права о људским правима.
Општи кораци који се спроводе у овом поступку су следећи:
Истрага и оптужница: Канцеларија Специјалног тужиоца истражује наводне ратне злочине почињене током оружаног сукоба на Косову. Ако постоји довољно доказа, тужилац ће подићи оптужницу која износи оптужбе против окривљених.
Пред-судски поступак: Пре почетка суђења може се одржати низ поступака, укључујући прелиминарна саслушања, покретање захтева и откривање доказа. Одбрана такође може оспорити оптужницу или друге аспекте случаја.
Суђење: Само суђење се обично одвија пред панелом од три судије, које ће саслушати сведоке, прегледати доказе и доносити одлуке о процедуралним питањима. Тужилац прво износи свој случај, а затим одбрана, која може позвати своје сведоке и изнети доказе. Судије могу постављати питања сведоцима и другим странама.
Завршне речи: Када се сви докази представе, тужилац и одбрана износе своје завршне речи, сажимајући свој случај и истичући кључне тачке.
Пресуда: Судије тада разматрају и доносе пресуду, која може укључивати налазе кривице или невиности и било које применљиве казне. Пресуда се обично чита наглас у отвореном суду.
Жалба: Окривљени или тужилац могу уложити жалбу на пресуде Представничком панелу Косовског Специјалног суда, који може потврдити, поништити или изменити пресуду.
Оптужница
Оптужница тврди да су Тачи и други чланови ОВК - Кадри Весели, бивши шеф обавештајне службе ОВК, Реџеп Селими, шеф оперативног директората ОВК и Јакуп Краснићи, члан политичког директората ОВК, чинили део заједничког злочиначког подухвата као типа кривичне одговорности. Према оптужници, они су „имали заједнички циљ да стекну и остваре контролу над целим Косовом средствима укључујући незаконито застрашивање, злостављање, насиље и уклањање оних које су сматрали противницима”.
Оптужени су ухапшени и пребачени у Хаг 4. и 5. новембра 2020. године, а суђење им је заказано за септембар 2021. Међутим, суђење је одложено због оставке главног тужитеља и проблема везаних за Ковид. Као што је раније споменуто и утемељено у међународном праву људских права, оптужени имају право на низ гаранција за правично суђење, као што су претпоставка невиности, право на представљање доказа, право на адвоката, право на жалбу и право да се суоче са сведоцима.
Суђење
Седница одржана пред Специјалним судом 3. априла 2023. посвећена је процедуралним питањима и трајало је само неколико сати, а оптужени су се изјаснили да нису криви.
Суд је као хибридни међународно и домаће тело основан да процесуира ратне злочине, злочине против човечности и друге злочине почињене у контексту конфликта на Косову. Иако постоје различити типови кривичне одговорности пред СТ за злочине почињене у контексту немеђународног оружаног сукоба, Хашим Тачи и друга наведена лица оптужена су за учешће у заједничком злочиначком подухвату почињених злочина против несрпских цивила током сукоба. Поред ових оптужби, сваки оптужени се суочава и са појединачним оптужбама везаним за њихову претпостављену индивидуалну кривичну одговорност за одређене злочине почињене током сукоба.
Очекује се да ће суђење бити комплексно и може трајати неколико година. Иако протекле две деценије не чине тај процес мање сложеним, нема сумње у будући значај ових поступака са становишта развоја међународног кривичног права.
