Gonzalez v. Google - случај који може да промени интернет
Ноеми Гонсалес је била америчка студенткиња на размени у Паризу 2015. године. Заједно са још 19 студената била је жртва терористичког напада у једном париском бару. Укупан број жртава новембарског терористичког напада је бар 130, а одговорност за напад је преузела тзв. Исламска држава. Осам година касније, случај који је покренула њена породица против Гугла је 21. фебруара саслушан пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава.
Историјат поступка
Породица Гонсалес је 2017. године покренула први судски поступак против Гугла тврдећи да је Јутјуб, онлајн видео компанија у власништву Гугла, преко својих алгоритама којима корисницима препоручује видее, заправо промовисао пропагандне видее Исламске државе и тиме прекршио амерички антитерористички закон (USA PATRIOT Act).
Гугл је, са друге стране, тврдио да је као компанија заштићен јер закон даје имунитет интернет компанијама за садржај који на њихове интернет платформе постављају други људи. Окружни суд за северни округ Калифорније[1] и Апелациони суд Сједињених Држава за девети округ[2] су прихватили аргументе Гугла, али је у октобру 2022. године, на захтев Гонсалеса, Врховни суд прихватио да саслуша овај случај.
Пристојност у комуникацијама
Одељак 230 (Section 230), оригинално је био део Закон о пристојности у комуникацијама из 1996.[3] Како бисмо разумели текст одредбе, потребно је да се вратимо 27 година уназад како бисмо разумели контекст и разлог због којег је Конгрес усвојио овај одељак.
Интернет је још увек био прилично млад и тек је почињао да личи на оно што се данас подразумева под интернетом. Технологија је била скупа, међутим почетком деведесетих година двадесетог века све више људи је имало приступ интернету (око 40 милиона широм света, од укупно 5,8 милијарди људи). И тада, као и данас, интернет је био место на којем нису сви били добронамерни и обиловао је увредљивим материјалима које су постављали корисници.
Конгрес је телекомуникационим компанијама дао имунитет за увредљив материјал који не постављају компаније већ корисници њихових (интернет) услуга. Поред успешног лобирања самих компанија, као главни разлог истакнут је све већи обим растућег интернета који суштински онемогућава интернет сервисима да прегледају говор сваког корисника како би спречили постављање увредљивих и других незаконитих материјала,
Одељак 230: 26 речи које су обликовале интернет
Основна идеја Одељка 230 је једноставна — уколико ја поставим увредљив видео на, нпр. Јутјуб, онда сам ја одговоран за тај видео, а не Јутјуб. Међутим, није до краја јасно које су границе тог имунитета компанија. Можда најважнији део одељка 230 гласи:
Ниједан пружалац или корисник интерактивне рачунарске услуге неће се третирати као издавач или говорник било које информације коју пружа други пружалац информационог садржаја.[4]
До сада су амерички судови широко тумачили овај имунитет. У случају Zeran,[5] суд је пресудио у корист тужене компаније America Online (AOL) утврдивши да компанија не може да буде одговорна за објаве неидентификованог корисника који је на AOL огласној табли постављао увредљиве огласе и позивао све заинтересоване да зову Кенета Зерана. Треба имати на уму да је због стотина узнемирујућих и претећих позива Зеран обавестио AOL компанију неколико пута тражећи да се оглас избрише, али да то није променило исход случаја. У случају Jones v. Dirty World Entertainment Recordings LLC,[6] суд је утврдио да форум, на који су корисници постављали увредљив садржај са сексуалним конотацијама, ужива имунитет по Одељку 230, чак иако су уредници сајта свесно бирали који садржај да допусте на сајту.
Аргументи страна у спору
Адвокати породице Гонсалес усмерили су своје аргументе на питање Јутјубовог алгоритма за препоруку видеа. Алгоритам је тај који бира које ће видео снимке одређени корисници видети или не. Породица Гонсалес тврди да је Јутјуб изашао ван оквира заштите Одељка 230 јер је активно препоручивао видео записе Исламске државе.
Породица тврди да Гугл не испуњава услов да је информације пружио неки други пружалац информационог садржаја и да је стога изгубио имунитет. Аргумент породице у суштини гласи овако: препоручујући видео снимке Исламске државе, Јутјуб допринео могућности да се она прошири, регрутује нове људе, прикупи новац и постане опасна терористичка претња. Део њиховог аргумента је да је Гугл креирао УРЛ адресе које даље корисник може да преузме, као и да Гугл креира обавештења за кориснике о новим објавама за које се нада да ће их корисници пронаћи занимљивим.
Са друге стране, Гуглови адвокати су били кратки у њиховом наступу у уторак, 21. фебруара 2023. Они су тврдили да је видео такође врста комуникације и дељење информације те да Одељак 230 треба да обезбеди заштиту за тврдње где је наводно штета проистекла из информација. Гуглови адвокати су значајан део времена провели објашњавајући да је препоручивање видеа које Јутјуб врши, заправо само организовање информација на основу онога што је већ доступно на веб страници. Тако организовање информација које су поставила трећа лица не може да се одвоји од самог пружања информација. То заправо значи да, будући да није Јутјуб тај који пружа ове информације већ их корисници постављају, Јутјуб и даље ужива заштиту Одељка 230 - информације су пружили други пружаоци информационог садржаја.
Невезано за аргументе страна, пред Врховним судом је заиста незавидан задатак. Иако нико не пориче да је подстицање тероризма нешто што треба спречити, није јасно како је најбоље доћи до правног стандарда који би послужио за решавање овог случаја. Који је то правни стандард који треба да прави разлику између видеа о кувању, новинарских извештаја о тероризму, и промоције тероризма?
У чему је значај одлуке Врховног суда у овом случају?
Одлука Врховног суда са собом носи могуће далекосежне последице и по интернет и по велике интернет компаније, а нарочито друштвене мреже. Одељак 230 је скоро три деценије представљао штит компанијама од одговорности за садржај који на интернет платформе постављају њихови корисници. Штитећи компаније од лавине тужби, одељак 230 им је омогућио да се развију у компаније са глобалним утицајем који данас имају.
Значај овог случаја одсликава и број „пријатеља суда” (amici curiae) који су поднели 80 представки Врховном суду — једни као подршку породици Гонсалес, други као подршку Гуглу, а трећи независно од страна у спору.
У блогу је генерална саветница Гугла изјавила да „улози не могу бити већи“ и да би одлука да се ограничи обим заштите одељка 230 „отежала приступ информацијама, ограничила слободно изражавање, нашкодила економији и оставила потрошаче подложнијим штетним онлајн садржајима”.
Ограничавањем овог имунитета компанијама, Врховни суд потенцијално отвара пут мноштву тужби против тих технолошких компанија. Оправдано је запитати се како ће ти поступци да изгледају, колико много и колико често би се тужбе подносиле и колико би оне биле скупе. Додатно, Врховни суд ће приликом разматрања ових питања узети у обзир и могуће последице по слободу говора на интернету, будући да мањи имунитет значи већи одговорност компанија, па самим тим може довести и до већег уређивања садржаја на интернету.
Са друге стране, Одељак 230 донет је у време када је интернет свет изгледао потпуно другачије и када је угрожавање технолошких компанија неразумним обимом обавеза заправо носило опасности и по сâм интернет. Да ли је ова широка заштита за компаније и даље адекватна сада када су оне постале гиганти индустрије?
[1] Gonzalez v. Google, Inc., 335 F. Supp. 3d 1156 (N.D. Cal. 2018).
[2] Gonzalez v. Google LLC, 2 F.4th 871 (9th Cir. 2021).
[3] Communications Decency Act § 230, Title 47, United States Code.
[4] Исправно је напоменути да се 26 речи односи на оригналну енглеску верзију: No provider or user of an interactive computer service shall be treated as the publisher or speaker of any information provided by another information content provider.
[5] Zeran v. America Online, Inc., 129 F.3d 327 (4th Cir. 1997).
[6] Jones v. Dirty World Entertainment Recordings LLC, 755 F.3d 398 (6th Cir. 2014).
