Ђоковић, X. и Y.

Случајеви Ђоковић, X. и Y. и моје писмо за мајку Дијану Ђоковић и све мајке овог света чија су деца у incommunicado притвору

Европски суд за људска права је још одавно заузео став, који има своје утемељење у међународном праву, да свака држава има право да контролише улазак, боравак и протеривање са своје територије. Наравно, то право није апсолутно и оно има ограничења, а пре свега у међународном обичајном праву, које каже да нико никада не може бити враћен на територију било које земље на којој би могао да буде изложен мучењу или суровом, нељудском или понижавајућем поступању или кажњавању. Забрана враћања (принцип non-refoulement) постоји и у случају ризика од смртне казне, безусловног доживотног затвора, флагрантног ускраћивања права на слободу, права на правично суђење и тако даље. Дакле, међународно право је јасно по питању тога ко сме, а ко не сме да се врати одакле је дошао.

Новак Ђоковић је у Аустралију допутовао уз медицинско изузеће и гаранције државе Викторије да му је виза, то јест несметан улазак загарантован. Међутим, као што је познато, Новаку је на уласку у земљу поништена виза и уручена одлука која значи одбијање уласка и која, како то активисти за људска права у Аустралији тврде, нема суспензивно дејство, пре свега у случају избеглица и тражилаца азила. Kада се каже да нема суспензивно дејство, то значи да се та одлука извршава пре него што се размотри жалба коју особа о којој се ради потенцијално може да поднесе. Другим речима, прво те врате, па ти онда одлуче по жалби. За избеглице то значи: ти уложиш жалбу, они те врате, тамо те убију или затворе и онда, ако ти усвоје жалбу, можеш да се вратиш назад. Новак Ђоковић је уложио жалбу и имао је среће да је недостатак суспензивног дејства компензован уз помоћ судије Kелија, који је наредио аустралијским имиграционим властима да не удаље принудно господина Ђоковића докле год се предмет не размотри пред судом. Ђоковић би у противном вероватно био враћен у Дубаји из кога је допутовао у Мелбурн.

Да подсетимо, Новак Ђоковић је најбољи тенисер свих времена, човек који је зарадио више стотина милиона евра на турнирима које је освојио, од спонзора и вероватно пословних подухвата које су он и његова породица покренули новцем који је зарадио играјући тенис. Новака Ђоковића зна свако и свуда у свету је радо виђен гост међу политичарима, глумцима, новинарима и светским џет сетом. Он има, заслужено, дипломатски пасош Републике Србије. Помогао је вероватно хиљадама људи, деце, подигао је манастире, донирао је ковид клинике у Италији, за поплаве у Србији, Босни и Хрватској, али и пожаре у Аустралији. Дакле, Новак је, што се мене тиче, добар тип и још сјајнији спортиста, симбол малог човека из разлупане земље који је својим трудом и радом достигао све своје снове. Без обзира што је антиваксер а ја ваксер, прихватам га као узор и инспирацију у погледу начина на који се из неповољног положаја (који је рецимо Федереру и Надалу непојмљив) стиже до звезда, трудом и радом, а не чланством у странци или породичним везама.

И овде престајем да се бавим Новаком Ђоковићем и проблемима ваксера и антиваскера, позиције и опозиције, историјског наслеђа Аустралије и злочина над Абориџинима, теорија завера о малом али пркосном српском народу наспрам злог запада који контролише свет. У овај случај су се укључили премијери Аустралије и Србије, министри обе земље, Најџел Фараж који је свратио у ресторан Новак у Београду, Ненад Чанак и Саша Радуловић, Бошко Обрадовић и Ивица Дачић, председник Вучић и хрватски новинар Александар Станковић. Kоментарисали су га и Рафаел Надал, Данил Медведев, Александар Зверев и Маријан Вајда. Јавио се и Борис Бекер, а Ђоковић је био тема и у Утиску недеље. Неколико грађана је отишло пред аустралијску амбасаду у Београду и играло тенис са зидовима зграде у којој се она налази, а више стотина људи се у неколико наврата окупило на позив породице Ђоковић. Вртели су се кенгури, а не прасићи за Божић, постовало се, твитовало и свако је заузео један или други став, на озбиљан и драматичан, или на шаљив или дегутантан начин. И ја сам добио позив да на једној телевизији будем гост и коментаришем ситуацију у којој се Ђоковић нашао, а са аспекта имиграционог права.

Одлучио сам да све што ме чини љутим и тужним у вези са овим случајем изнесем на порталу Пешчаника, а онда се вратим свом редовном послу који барем једном месечно подразумева „вађење“ избеглица са аеродрома „Никола Тесла“, које наша гранична полиција жели да врати назад у земљу порекла, где им прете прогон и кршење људских права. То је уједно и тема за коју сматрам да је морала да исплива у први план – третман избеглица и тражилаца азила на граници од стране имиграционих служби Аустралије, Србије, Русије, Kине, Мађарске и многих других.

Своју причу ћу сложити по узору на бројне медије који су хронолошки, по датуму и сатници преносили развој случаја Ђоковић, с тим што ће поред временских детерминанти релевантних за Ђоковића бити унете и временске детерминанте два случаја којима сам се бавио за време новогодишњих и божићних празника. Моја прича почиње на католички Божић 25. децембра 2021 (иако бих могао да идем уназад до новембра 2013, када сам почео да помажем избеглицама на аеродрому „Никола Тесла“ да уђу у Србију, приступе поступку азила и избегну тортуру и смрт у иранском затвору Евин, погубљење од сомалијске терористичке групе ал-Шабаб или доживотни затвор у Турској због борбе за решење курдског питања).

– Дана 25. децембра 2021. око 8 ујутру на аеродром „Никола Тесла“ у Београду слеће авион Turkish Airlines, у коме је господин X, избеглица из Бурундија који је, како тврди, из своје земље порекла побегао због политичког прогона и злостављања коме је био подвргнут у затвору у Буџумбури (главном граду Бурундија). Он долази са уредним пасошем и није му потребна виза за боравак до 90 дана;

– Дана 25. децембра 2021. по изласку из авиона око 9 ујутру српска гранична полиција је пресрела господина X, узела му мобилни телефон и пасош и одвела га у просторију у коју се смештају особе које по оцени граничних органа Републике Србије не испуњавају услове за улазак у земљу. Господин X. на добром енглеском тражи азил, али га нико не слуша;

– Дакле, 25. децембра 2021. ујутру господина X. лишавају слободе и одводе у просторију која је сва у решеткама, у којој нема природне вентилације и која је у руинираном стању, укључујући и тоалет. О томе су писали и Специјални известилац за тортуру Нилс Мелцер и Заштитник грађана и други. Овакво поступање судија Kели је описао као inccomunicado притвор у случају Новака Ђоковића, то јест врсту притвора у којој је затвореник одсечен од спољног света јер не може никоме да се јави и затражи помоћ;

– Дана 25. децембра 2021. господин X, католик из Бурундија, своје божићне празнике проводи одсечен од света; не може да комуницира са својом породицом која брине за њега. Затворен са 20 до 30 људи који су у истој ситуацији као он, у доба пандемије, у просторији без природног проветравања, где добијају можда један сендвич дневно;

– Дана 28. децембра јавља ми се сестра господина X. и тражи да јој помогнем. Обраћам се истог дана Станици граничне полиције Београд (СГПБ), иако знам да господин X. врло вероватно више није ту. У раду са СГПБ важно је реаговати што пре, јер је пракса показала да избеглицама и тражиоцима азила одмах, без преводиоца и правника, без могућности да оспоре своје враћање у земљу порекла или трећу земљу, уручују одлуку о одбијању уласка и враћају их назад о трошку авио компаније са којом су дошли. На одлуку о одбијању уласка господин X. не може да се жали, јер није правно компетентан, јер је уплашен, јер нема правног заступника, јер не може и да хоће да комуницира са било ким у спољном свету. Приморан је да потпише одлуку под претњом силе. И да није желео да је потпише одлука се уручује и извршава, то јест људи се враћају назад. Дакле, не постоји реална прилика да се одлука оспори. Упитан је и ниво знања енглеског језика српске граничне полиције;

Притвор на аеродрому „Никола Тесла“, извор Заштитник грађана

– У ноћи 28. децембра на 29. децембар 2021, пред зору, према наводима господина X, уз употребу гумених палица и силом, 13 држављана Бурундија укључујући и њега бивају смештени у авион и враћају се у Истанбул, одакле даље треба да се врате за Адис Абебу у Етиопији, па потом и у Буџумбуру. То се дешава након 5 дана за време којих нико није знао где су тачно и шта се са њима дешава. Сестра и ја сазнајемо ово тек сутрадан, јер није одмах могао да напуни мобилни телефон по слетању на аеродром у Истанбулу, а морао је да прође и ригорозну вишесатну контролу турских имиграционих власти;

– Дана 29. децембра 2021. господин X. и још 12 Бурунђана борави на аеродрому у Истанбулу, где су им одузети пасоши и личне ствари и где спавају на поду. Не могу да траже азил, чекају да буду враћени тамо где тврде да им прети опасност. Нико не може да им помогне у Турској;

Господин X. на аеродрому у Истанбулу

– Дана 30. децембра јавља ми се господин X. са аеродрома у Истанбулу и моли ме да му помогнем. Из Србије не могу ништа осим да пошаљем неколико мејлова турским НВО и УНЦХР. Добијам поруке које прослеђујем где знам и умем надајући се да ће неко да им помогне;

– Дана 30. децембра Н1 објављује вест о враћању овог човека са аеродрома „Никола Тесла“. Поред једног негативног и једног позитивног коментара, овај случај у српским медијима није направио никакав „бум“. Никога није брига.

– У 8 ујутру 1. јануара 2022. летом из Буџумбуре преко Адис Абебе и Истанбула госпођа Y, студенткиња која је избегла смрт и сексуално злостављање од стране парамилитарне формације Имбонеракуре, слеће на аеродром „Никола Тесла“. По слетању јој одузимају мобилни телефон да не би звала правну помоћ, игноришу њено тражење азила на француском и кирунди језику и одводе је у исте просторије као и господина X. Тамо се већ налази више десетина људи, међу којима наводно и неки држављани Туниса који су били расположени да се поиграју са младом девојком из Бурундија. Заштитили су је младићи из Бурундија који су били затворени са њом;

– У 1 сат по поноћи 3. јануара 2022. примам поруку и писмо од уплашене мајке, која своју ћерку Y, која је побегла од прогона, сексуалног злостављања и смрти, није чула више од 48 сати. По истом принципу обраћам се СГП Београд, али нема одговора. Зовем број који имам од 2014. и након неколико позива схватам да сам блокиран;

– Дана 4. јануара 2022. зове ме уплакана мајка госпође Y. и каже да су у ноћи 3. на 4. јануар 2022. године полицајци покушали да је врате за Истанбул, али да је успела да се избори тако што је легла на под и грчевито пружала пасиван отпор, плачући, у агонији. Исти тај сценарио ми је потврдио и сведок, момак кога су исте те вечери укрцали на авион за Истанбул где се, надам се, и данас налази. Надам се да није враћен у Бурунди. Госпођа Y. се на тај начин, како ће се испоставити, без правника и преводиоца, изборила за голи живот;

– Дана 4. јануара око 2 поподне шаљем љутити мејл СГП Београд, Управи граничне полиције и копирам и Заштитника грађана у нади да ће се СГП призвати памети. СГП Београд је блокирао мој број и не могу да их добијем, празници су, Европски суд и друга тела за људска права којима се обично обраћам раде смањеним капацитетом. Део мејла иде овако:

Поштовани, обраћам Вам се у име мајке госпође Y. и тражим од Вас да јој, сагласно члану 35 Закона о азилу и привременој заштити, издате потврду о израженој намери да поднесе захтев за азил, јер, уколико (овога пута, пошто синоћ нисте успели) извршите незаконито донету одлуку о одбијању уласка, а коју сте донели аутоматски, без да је тражитељка азила могла да је оспори уз помоћ преводиоца и правног заступника, и где жалба нема суспензивно дејство, и где сте јој притом одузели мобилни телефон, довешћете њен живот у опасност. Госпођи Y. прети ризик од Инбонеракура, парамилитарне формације из Бурундија која је тражи и која би могла да је лиши слободе одмах по слетању у Буџумбуру, након чега ће јој живот бити угрожен.

– Захваљујући ажурним људима из канцеларије Омбудсмана, госпођа Y. је предвече 4. јануара 2022. након 4 дана јавила мајци да је добро. У исто време, господин X. ми шаље десетина порука молећи ме да му помогнем, јер ако га врате из Истанбула за Буџумбуру убиће га. Нема новац и нема храну на аеродрому „Ататурк“ и никога није брига за њега.

– Дана 5. јануара 2022. Новак Ђоковић слеће на аеродром у Мелбурну. На пасошкој контроли, на енглеском језику који говоре и Новак и гранични полицајац, Новаку се саопштава да мора да крене са полицијом где ће се разматрати основаност добијања визе. Одузима му се мобилни телефон тако да не може да се јави својој породици, што је наравно био разлог за велику бригу његове мајке Дијане. Новака одводе у притвор на аеродрому, вероватно инструирани да га мало заплаше у складу са добром имиграционом праксом Аустралије;

– У периоду 5. на 6. јануар 2022, на Бадњи дан који је за Новака Ђоковића као православца изузетно важан, креће манипулативна игра аустралијских имиграционих служби због које су омражени у читавом свету од нас који се бавимо људским правима. У испитивању, или боље речено, злоупотребом домаћих процедура (утврђено касније одлуком судије Kелија), аустралијски гранични полицајци покушавају да приморају Новака да у 4 ујутру, у стању шока које лишење слободе увек носи са собом, у политичкој хајци коју води читава друштвено-политичка јавност Аустралије, изнесе контра-аргументе за одбијање визе, што није лако у таквим околностима и када сте правно некомпетентни за аустралијско имиграционо право. Новак успева да издржи и да не потпише ништа. Пошто му је након 3 сата враћен телефон, одмах је позвао свог адвоката који је преузео даље поступање. Јавио се својој породици и барем те вечери Дијана, Ђорђе, Марко и Срђан су нешто боље спавали. Господин X. је и даље у Истанбулу где спава на поду и нико не може да му помогне;

– На Бадњи дан, 6. јануара 2022. Новака одводе у имиграциони притвор, злогласни хотел у Мелбурну, у коме годинама бораве избеглице и тражиоци азила, одсечени од света, у нехуманим и понижавајућим условима, са лошом храном и бубашвабама.

– Током 6. јануара 2022. господин X, и даље на истанбулском аеродрому, шаље ми поруке молећи ме за помоћ. Ја их даље прослеђујемо коме могу у Турској. Цео свет се већ дигао за или против Новака, а за господина X. нико сем мене и његове сестре ни не зна;

– Дана 7. јануара 2022. Новак дочекује Божић у имиграционом притвору, цео свет се дигао на ноге, игра се моравац испред хотела, породица Ђоковић држи конференције за новинаре и организује скупове. Цео свет зна са Новака, а нико и даље не зна за господина X… Ја не знам више шта да урадим за њега.

– Од 7. до 10. јануара 2022. Новак је у нехуманим и понижавајућим условима, како многи тврде, где нема адекватну храну, где не може да тренира и где је и младић из Ирана који ту борави већ 9 година. Сви се оглашавају, сви осуђују, дипломатски напори се улажу да он добије безглутенску храну и услове за тренинг. И даље се игра моравац, држе се конференције за новинаре, осуђује се Аустралија, господин X. и даље шаље поруке и моли за помоћ…

– Дана 10. јануара 2022. судија Kели утврђује све пропусте аустралијских имиграционих служби и ослобађа Новака. Судија Kели разголићује перфидност пракси које имиграционе службе примењују на особама које долазе у Аустралију, укључујући ту и избеглице и тражиоце азила. На вику, без телефона, само ти потпиши ово и све ће бити у реду. Вероватно има ту и других ствари које нису смели да примене на Новака.

– Око поднева 10. јануара 2022. Новак објављује слику са Род Лејвер арене где је одрадио први тренинг. У 19:40 истог дана добијам поруку од господина X. да га Турска полиција туче и тера да уђе у авион за Адис Абебу, па назад за Буџумбуру.

Данас је 11. јануар 2022. и док ишчекујемо одлуку Министра за миграције Аустралије да ли ће или неће омогућити Новаку да се такмичи на Аустралиан Опену, господин X. ми није писао. Новак се свакодневно чује са својом породицом, тренира и нада се најбољем. Надам се и ја. Желим му да освоји 10. гренд слем у Аустралији и стави тачку на питање ко је најбољи тенисер свих времена. Али надам се и да је господин X. добро и да му се ништа лоше није десило.

Због свега наведеног, а узимајући у обзир чињеницу да верујем да је Новак Ђоковић, као што сам рекао, добар тип, желим и да верујем да ће он или неко из његове породице прочитати овај текст. Желим да верујем да ће својим глобалним утицајем, а вођени непријатношћу коју су доживели, скренути пажњу свима у свету какву имиграциону политику спроводи Аустралија. Он није враћен само зато што је Новак Ђоковић, што није случај са многим избеглицама које су долазиле, долазе и доћи ће после њега на исти тај аеродром. Да ли мислите да избеглице и мигранти добију телефон назад да се јаве адвокату, па чак и да добију, да ли мислите да имају новца за најбоље адвокате које је Новак ангажовао?

Исто тако, желим да верујем да ће Новак, било који члан његове породице, или неко ко се јавно укључио у овај случај и осудио га као неправедан, сваки пут када буде путовао преко аеродрома „Никола Тесла“, прошетати до краја гејтова и питати граничног полицајца Србије да ли се тамо налазе нека госпођа Y. или неки господин X. И ако сазнају да се тамо налазе, надам се да ће дићи глас за њих, као што су и за Новака.

Наслушали смо се прича о неправди ових дана, свима су уста била пуна људских права Новака Ђоковића. Сви су критиковали аустралијску имиграциону службу, и с правом ако је судити по одлуци судије Kелија. Ако су сви ови ставови били принципијелни, и ако су људи веровали у то што су говорили, хајде да сада на дневни ред ставимо случај господина X. и госпође Y. Хајде да видимо хоће ли „случај Ђоковић“ утицати на праксу СГП Београд? Хајде да видимо да ли ћемо на овај начин показати да можемо да будемо бољи од Аустралије, те овим путем позивам и премијерку Брнабић и председника Вучића и све друге који су били сложни око неправде коју је доживео Ђоковић, да ту исту неправду искоренимо са српских аеродрома и на тај начин спречимо кршење људских права, сузе породица притворених и бриге мајки избеглица широм света.

Хајде да применимо стандарде које је судија Kели применио на случај Ђоковић и дамо право свакоме да се његов или њен глас чују, а не да се само „утовари“ назад у авион и врати у земљу порекла где им прети опасност. Kључно питање је да ли сте спремни да се заузмете и за људска права избеглица и тражилаца азила, као што сте се заузели за Новака? Поменућу и речи оца Новака Ђоковића који је помињао „слободни свет Африке, Блиског и Далеког истока“. Тај „слободни свет“ из Бурундија, Сирије, Ирака и Авганистана свакодневно бежи од прогона и неки од њих заврше у Србији тражећи заштиту.

И на крају, док завршавам овај текст, имам потребу да изнесем следеће: „Ја Никола Kовачевић одговорно тврдим да сада, 11. јануара 2022. у 14:10, без телефона, без могућности да се јаве мајци или оцу, у руинираним, прљавим и загушљивим просторијама аеродрома „Никола Тесла“, неке избеглице и мигранти чекају своје право на телефонски позив, своје правнике и свог судију Kелија да их заштити од ригорозних и противзаконитих поступања граничних власти.“

Нисам оптимиста, али можда ово прочита неко ко може да утиче на то да ти људи „у транзиту“ добију прилику да се у законитој процедури њихов глас чује, као што се Новаков глас чуо у судници господина Kелија.

Аутор је независни правник за људска права из Београда, добитник УНХЦР-ове награде Нансен (Nansen Refugee Award) за помоћ избеглицама 2021.

Peščanik.net, 12. 1. 2022.