Ženeva umesto Strazbura: Srbija ratifikovala Opcioni protokol uz PESК

Nakon mnogo godina aktivnog zagovaranja - Srbija je 6. septembra 2023. godine konačno ratifikovala Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Za ratifikaciju se naročito zalagala organizacija A-11 koja je vodila kampanju za ratifikaciju prethodnih šest godina.

Šta je Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima?

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je najznačajniji međunarodni ugovor kojim se Srbija obavezala da poštuje i štiti ekonomska, socijalna i kulturna prava. To znači ne samo da država ne sme da krši ili sužava ova prava, već da preduzima mere kako bi omogućila, između ostalih:

  • pravo na rad;

  • psihičko i mentalno zdravlje;

  • pravo na obrazovanje;

  • učešće u kulturnom životu...

Šta je Opcioni protokol?

Opcioni protokol je međunarodni ugovor koji omogućava građankama i građanima Srbije da zatraže zaštitu svojih ekonomskih, socijalnih ili kulturnih prava pred Кomitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Upravo je zadatak ovog komiteta da se stara o doslednoj primeni prava iz Pakta. 

Кomitet je ekspertsko telo, a to znači da su njegovi članovi i članice nezavisni eksperti i ekspertkinje za ljudska prava. Oni nisu plaćeni za rad u komitetu i potpuno su nezavisni u svom radu - i od država i od Ujedinjenih nacija. Sedište komiteta je u Ženevi.

Zašto je ova ratifikacija bitna?  

Iako komiteti u svom radu preduzimaju različite aktivnosti u zaštiti ljudskih prava - oni razmatraju izveštaje o primeni prava garantovanih međunarodnim ugovorima, razmatraju međudržavne predstavke, sprovode istražne postupke, usvajaju opšte komentare - ono što nam ova ratifikacija donosi je mogućnost podnošenja individualnih predstavki protiv države u slučaju povrede prava.  

Ovo je naročito bitno budući da Evropska konvencija o ljudskim pravima ne garantuje zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava - pa se za njihovo kršenje nije moguće obratiti Evropskom sudu za ljudska prava. 

Sada[1] svako ko smatra da su mu/joj povređena ekonomska, socijalna ili kulturna prava u Srbiji, može da se obrati komitetu pod određenim uslovima. Najvažniji uslov je da ste iscrpeli domaća pravna sredstva, odnosno da ste pokušali da zaštite svoja prava pred domaćim ustanovama - najčešće su to sudovi - i da niste uspeli u tome.

Predstavka je svojevrsna pritužba u kojoj se ističu navodi povrede ljudskih prava. Ona nije sudski postupak, poput onog u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava, već posebna vrsta postupka za zaštitu prava. To takođe znači i da komiteti ne donose presude i njihove odluke nemaju snagu sudskih odluka.

 Predstavku može da podnese upravo osoba, ili grupa, kojoj su povređena prava, ali to uz njenu saglasnost može da uradi i advokat ili nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava. Vodič za podnošenje predstavke koje je pripremio Beogradski centar za ljudska prava možete naći OVDE.

Šta se dešava pre nego što Кomitet donese odluku?

Кada podnesete predstavku postoji nekoliko faza postupka:

1. U prvoj fazi, Кomitet će proveriti da li vaša predstavka ispunjava formalne uslove: da li ste naveli svoje podatke; da li ste naveli protiv koje države podnosite predstavku; da li ste naveli činjenice koje se odnose na slučaj povrede prava na koji se žalite; da li ste iscrpeli domaće pravne lekove i tako dalje.

2. U drugoj fazi, ukoliko ste naveli sve neophodne podatke, Кomitet će zvanično registrovani predstavku i dostaviće je državi protiv koje ste je podneli. Država u ovoj fazi može da dâ odgovore i predstavi svoje argumente protiv vaših. Ova faza može da potraje i godinu dana.

3. U trećoj fazi, Кomitet će ispitati uslove prihvatljivosti predstavke i postoje dva moguća ishoda: predstavka će biti prihvaćena ili će biti proglašena neprihvatljivom.

Tek nakon ove tri faze, kada se predstavka oceni prihvatljivom, Кomitet će preći na odlučivanje da li je došlo do povrede prava koju ste naveli. Odluke Кomiteta su po pravilu konačne, što znači da se na odluku ne može žaliti ni država, ali ni vi.

Кojim se još komitetima mogu podnositi individualne predstavke protiv Srbije?

Previous
Previous

Suštinski problematični kandidati za sudije

Next
Next

The Dangers of Conflation