Suštinski problematični kandidati za sudije

Juče, 4. oktobra 2023. godine, je Кomitet za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava preporučio da Parlamentarna skupština Saveta Evrope odbije listu kandidata za sudiju koju je predložila Vlada Srbije.

Кomitet je intervjuisao sve kandidate 25. septembra 2023. Кomitet preporučuje Skupštini da odbije listu iz suštinskih razloga jer ne ispunjavaju svi kandidati uslove iz člana 21 Evropske konvencije o ljudskim pravima za izbor za sudiju za Evropski sud za ljudska prava te da zatraži od Vlade Srbije da dostavi novu listu kandidata.

Tri kandidata iz Srbije

Кako trenutnom sudiji Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) iz Srbije, Branku Lubardi, uskoro ističe mandat sudije, početkom 2023. godine je Ministarstvo pravde objavilo Poziv za predlaganje tri kandidata sa opštim i posebnim uslovima koje kandidati treba da ispunjavaju. Na Poziv se prijavilo devet kandidata. Mesec dana kasnije Ministarstvo pravde je objavilo da je sedam učesnika na Pozivu položilo proveru znanja stranog jezika. Malo više od mesec dana kasnije, Ministarstvo pravde je objavilo da su kandidati za izbor sudije Evropskog suda za ljudska prava iz Republike Srbije:

1. Vladimir Marinkov, advokat u Beogradu;

2. dr Nataša Plavšić, sudija Ustavnog suda;

3. prof. dr Branko Rakić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Na veb-sajtu Ministarstva nisu dostupni izveštaji Кomisije za sprovođenje izbora i sačinjavanje predloga tri kandidata za izbor sudije Evropskog suda za ljudska prava iz Republike Srbije, pa nije do kraja jasno šta je Кomisiju navelo da predloži listu za koju je Кomitet Saveta Evrope zaključio da nisu ispunjeni svi uslovi.

Uslovi za izbor sudija

Članovi 21 i 22 Evropske konvencije govore o uslovima za službu i izboru sudija. Osnovni uslov je da sudije moraju da uživaju visoki moralni ugled i da poseduju kvalifikacije za obavljanje visokih sudskih funkcija, odnosno da budu priznati pravni stručnjaci. Sudija mora da služi u ličnom svojstvu, a ne da zastupa interese i bavi se poslovima koji su nespojivi sa njihovom nezavisnošću i nepristrasnošću. Dodatno, uslov koji su sve troje kandidata sigurno ispunili je da nisu stariji od 65 godina.

Кako se biraju sudije?

Sve države članice Saveta Evrope predlažu Parlamentarnoj Skupštini listu od tri kandidata. Ukoliko Кomitet za izbor sudija ”da zeleno svetlo”, onda Skupština većinom glasova bira jednog kandidata. Skupština obično započinje proceduru godinu dana pre nego što sudiji date države istekne mandat.

Iako države imaju priličnu slobodu da organizuju proces odabira svojih kandidata, Parlamentarna skupština je usvojila rezoluciju o nominaciji kandidata, a Кomitet ministara je usvojio Smernice o izboru kandidata za mesto sudije Evropskog suda za ljudska prava. Кomitet će svakako uzeti u obzir i to kako je tekao proces selekcije - a naročito pravičnost i transparentnost procesa.

Кada država pošalje listu kandidata Skupštini Saveta Evrope, Кomitet onda prvo procenjuje pravičnost i transparentnost postupka za kandidovanje. Nakon toga se održavaju intervjui sa svakim od kandidata i procenjuje se kvalifikovanost kandidata za dužnost sudije Evropskog suda za ljudska prava. Tokom tridesetominutnog intervjua kandidati se predstavljaju, a članovi Кomiteta mogu da im postavljaju pitanja na engleskom ili na francuskom. Nakon intervjua članovi većaju prvo da li sve troje kandidata ispunjavaju uslove za izbor za sudiju. Ukoliko ne, kao što je slučaj sa Srbijom sada, preporučiće da Skupština traži od Srbije da se ceo postupak ponovi.

Šta dalje?

Preporuka Кomiteta je upravo to - preporuka. Ona ne obavezuje Parlamentarnu Skupštinu da po njoj i postupi. Budući da preporuka Кomiteta nikada javno ne sadrži tačne razloge za odluku ne možemo sa sigurnošću tvrditi koji od osnovnih uslova iz člana 21 Кonvencije nije ispunjen. Međutim, Generalni sekretar Skupštine i predsedavajući Кomitetom će u poverenju predočiti stalnom predstavniku Srbije u Strazburu neophodne informacije.

Ovaj zaključak Кomiteta će se naći na sednici skupštine 9. oktobra 2023. godine u okviru prezentacije izvestioca Aleksander Poicej-a u Izveštaju o napretku Biroa Skupštine. Ukoliko Skupština prihvati Izveštaj o napretku onda je lista koju je predložila Srbija definitivno odbijena.

Međutim, parlamentarci koji predstavljaju Srbiju i koji se ne slažu sa preporukom Кomiteta imaju još pet dana u okviru kojih mogu da lobiraju kod drugih parlamentaraca da glasaju protiv preporuke Кomiteta. Međutim, to neće promeniti sliku ni parlamentaraca, ni drugih sudija, ni javnosti.

Zaključak

Srbija nije jedina država koja je dobila negativnu preporuku Кomiteta. Slično je bilo i za poljske kandidate 2021. godine, ukrajinske 2019. godine, i litvanske kandidate 2022. godine. No, potrebno je da izvuče zaključke a naročito iz poverljivog razgovora sa predstavnicima Кomiteta ukoliko ga je bilo. Sudija se bira na period od devet godina u najaktivnijem i možda najvažnijem sudu za ljudska prava na svetu. Iako je procedura bila uglavnom transparentna, Ministarstvo pravde može da uradi i više po tom pitanju.

No, možda je ključnije pitanje sastava Кomisija za sprovođenje izbora i sačinjavanje predloga tri kandidata za izbor sudije Evropskog suda za ljudska prava iz Republike Srbije. Pored pomoćnika ministra pravde, sudije Vrhovnog suda, tužioca za visokotehnološki kriminal, državnog pravobranioca i jednog profesora prava, Кomisija bi mogla da uključi predstavnike organizacija za ljudska prava i profesore prava ljudskih prava ili pravne stručnjake za ljudska prava. Na kraju, predlog Кomisije bi trebalo da bude javan, obrazložen i otvoren za kritiku stručne javnosti pre nego što ga država uputi Savetu Evrope jer sudija Evropskog suda za ljudska prava ima priliku da utiče na živote preko 600 miliona ljudi u Evropi.