Tužba za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida na Kosovu i Metohiji
U javnosti se često mogu čuti navodi da je na Kosovu tokom 1998. i(li) 1999. godine izvršen zločin genocida nad Albancima. U tom kontekstu se ponekad, pa i ovih dana, pominje i da će Kosovo, ili Albanija u njegovo ime podneti tužbu protiv Srbije za navodno kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Milica Radovanović, novinarka portala Crno beli svet iz Kosovske Mitrovice me zamolila da joj dam izjavu na ovu temu pa je iz toga nastao ovaj blog čija je namera da pruži određene argumente zašto je malo verovatno da će do sudskog epiloga u ovom slučaju doći, a i ukoliko do njega dođe, da su još manje šanse da Srbija bude proglašena odgovornom za kršenje pomenute Konvencije.
Prema mom mišljenju postoje bar tri nivoa pitanja u vezi sa eventualnom tužbom protiv Srbije pred MSP-om za navodno kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u vezi sa zločinima na Kosovu.
Prvi nivo je pitanje da li Kosovo može da podnese tužbu protiv Srbije pred MSP. Drugi nivo je pitanje može li to da uradi Albanija i čini li to ona onda u svoje ili u ime Kosova? Treći nivo je pitanje ukoliko bi se MSP eventualno proglasio nadležnim bilo po tački 1 ili 2, kakve su šanse da bi Srbija mogla da bude proglašena odgovornom pred MSP-om za kršenje pomenute Konvencije.
Što se tiče tačke 1, pred MSP-om mogu da se pojave države (to da li Kosovo ispunjava ovaj uslov ili ne bi, makar teorijski razmatrao Sud) koje su članice UN (članice UN-a su automatski i potpisnice Statuta MSP-a), zatim države koje nisu članice UN-a, ali jesu potpisnice Statuta (ta mogućnost je predviđena članom 35 Statuta i korišćena je u praksi nekoliko puta), a postoji i mogućnost da se pod određenim uslovima pred Sudom pojavi i država koja nije ni članica UN, ni potpisnica Statuta. Imajući u vidu da Kosovo nije ni članica UN, ni potpisnica Statuta ostaje, bar teorijski, ta treća mogućnost. U tom slučaju se primenjuje stav 2 člana 35 Statuta u kome se navodi da opšte uslove za pojavljivanje ovakvih država (da uzmemo za trenutak da Kosovo ispunjava taj uslov) određuje Savet bezbednosti UN što je on i uradio u svojoj Rezoluciji 9 od 1946. godine koja je do danas ostala na snazi jer je SB nije menjao ili zamenio novom koja bi regulisala isto pitanje. Detaljnu analizu teksta pomenute Rezolucije i prirode ovog slučaja nije verovatno moguće ponuditi u blogu (potreban je poseban tekst) pa je možda dovoljno konstatovati da ne vidim način da Kosovo po ovom osnovu tuži pred MSP-om, osim u sasvim teorijskom slučaju da Srbija na to pristane (uslovi bi, na primer bili da Kosovo podnese Deklaraciju Sudu u vezi sa namerom da postane strana u sporu pred njim; da Sud ustanovi da ono ispunjava uslove koje je propisao SBUN (između ostalog da je reč o državi); da postoji sporazum sa Srbijom da ovaj svoj spor iznesu pred sud što se čini nemogućim iz više razloga, ili da to bude na osnovu prihvatanja opšte nadležnosti Suda, ali i u tom slučaju bi prihvatanje Srbije bilo neophodno, itd.). Dakle, sve u svemu, ne vidim način da Kosovo tuži Srbiju pred MSP po ovom osnovu.
Drugo pitanje sa početka bloga je onda može li Albanija to da uradi u svoje ime ili u ime Kosova. Odmah u tom smislu da kažem da ne postoji mogućnost da to uradi u ime Kosova, već samo u svoje ime. I Albanija i Srbija su strane ugovornice Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida s tim što je Srbija podnela i (kontroverznu) rezervu uz ovu Konvenciju po kojoj se na nju neće primenjivati član IX Konvencije, odnosno u slučaju spora neće biti nadležan MSP. No, čak i ukoliko ovakva rezerva Srbije ne bi bila prihvaćena, ostaju drugi problemi u vezi sa ovakvom eventualnom tužbom. Upravo sada je pred MSP-om aktuelan slučaj između Gambije i Mjanmara u kome je Gambija podnela tužbu za kršenje pomenute Konvencije iako navodno kršenje nema direktne veze sa Gambijom. MSP je, međutim, u odluci o privremenim meramazaključio da je ovo, makar teorijski, moguće jer je Konvencija takva da su sve strane ugovornice “zainteresovane strane” kada je u pitanju zločin kakav je genocid. Sa druge strane, međutim, konačna odluka o nadležnosti nije doneta i pitanje da li bi MSP u slučaju Albanije i Srbije konstatovao da postoji nadležnost zavisi od previše stvari koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti (pomenuta rezerva Srbije, da li bi Sud konstatovao da između Srbije i Albanije postoji spor u vezi sa ovim pitanjem, konkretnog trenutka kad bi se tužba podnosila, itd.). Dakle, teorijski je moguće da Albanija pokuša da tuži Srbiju u ovom slučaju, ali postoji čitav niz prepreka za uspostavljanje nadležnosti MSP-a u toj situaciji.
Treće pitanje je ukoliko bi MSP presudio da ima nadležnost u nekoj od prethodnih situacija kakve su šanse da bi presudio da se na KiM dogodio zločin genocida tokom 1998. ili 1999. godine. Moje mišljenje je: minimalne. Naime, u svom dosadašnjem radu MKSJ (Haški tribunal) ni u jednoj svojoj presudi koliko je meni poznato nije presudio da se na Kosovu dogodio zločin genocida, iako su neki od članova tadašnjeg državnog vrha osuđeni za druge zločine. Čak ni za Miloševića optužba za Kosovo nije sadržala deo o navodnom genocidu na Kosovu. MSP nije, naravno, formalno obavezan praksom MKSJ-a, ali su veoma male šanse da u ovoj situaciji presudi drugačije (po pravilu je MSP konzervativnija pravosudna institucija i male su šanse da bi on zauzeo neko mnogo liberalnije stanovište po ovom pitanju od MKSJ-a). Iako se u literaturi mogu naći i stavovi da se na Kosovu desio zločin genocida, meni se čini da za to ne postoji dovoljno dobra argumentacija, naročito ne ona koja bi prošla pred MSP-om.
Na kraju, kao što sam u više navrata pisao i ovde na blogu (minimalne šanse za reviziju postupka BiH protiv Srbije po istoj ovoj Konvenciji) i u stručnim radovima, postupci se ne pokreću uvek da bi se slučaj dobio već da bi se ostvarili neki drugi unutrašnji (podizanje popularnosti u javnom mnenju) ili spoljni interesi.
