Објављен Зборник радова „Седамдесет и пет година Женевских конвенција за заштиту жртава оружаних сукоба”

Задовољство нам је да вас обавестимо да је објављен зборник радова „Седамдесет и пет година Женевских конвенција за заштиту жртава оружаних сукоба”, у издању Универзитета у Београду – Факултета политичких наука. Зборник су уредили др Јања Симентић Поповић и Горан Сандић, LL.M., а садржи радове водећих стручњака из области међународног хуманитарног права. У наставку вам преносимо кратке осврте на сваки прилог:

„Рађање међународног хуманитарног права” (Вукојица M. Живановић, Слободан M. Радојевић)

Аутори се баве коренима и историјским развојем међународног хуманитарног права, са посебним освртом на Битку код Солферина као прекретницу у обликовању првих писаних хуманитарних правила.

„Швајцарска као депозитар Женевских конвенција за заштиту жртава оружаних сукоба и Допунских протокола” (Јања Симентић Поповић)

У раду је анализирана историјска и актуелна улога Швајцарске Конфедерације као формалног депозитара ових међународних уговора, уз приказ механизама који олакшавају њихову примену у пракси.

„Унапређење Женевских конвенција: Напори Југославије на Дипломатској конференцији о реафирмацији и развоју међународног хуманитарног права (1974–1977)” (Горан Сандић)

Аутор даје преглед учешћа и иницијатива тадашње Југославије у формулисању Допунских протокола, као и значај тих напора за развој савремених хуманитарноправних стандарда.

„Остваривање ‘продужене свеžине’ Женевских конвенција о заштити жртава рата путем коментара” (Сања Ђорђевић Алексовски)

Рад се бави улогом званичних коментара у прилагођавању Женевских конвенција савременим изазовима, посебно у погледу тумачења спорних одредби.

„Хуманитарна помоћ током оружаног сукоба – седамдесет пет година после” (Весна Кнежевић Предић)

Истиче се значај помоћи у ратним зонама, кроз призму еволуције Женевских конвенција и пратећих прописа, као и критички осврт на постојеће праксе.

„Заштита интернираних цивила у међународним оружаним сукобима” (Небојша Раичевић)

Рад даје свеобухватан преглед правних стандарда и обавеза држава када је у питању положај и третман интернираних цивила.

„Принцип хуманости и квалификација оружаних сукоба 75 година након доношења Женевских конвенција” (Милош Хрњаз)

Аутор испитује како се принцип хуманости примењује приликом правне квалификације савремених оружаних сукоба, укључујући и хибридне форме ратовања.

„Заштита деце у оружаним сукобима” (Татјана Миланковић)

Текст се бави посебним положајем и правима деце у рату, анализирајући механизме заштите који произлазе из Женевских конвенција и других извора међународног права.

„Развој правила и механизама заштите жена у оружаним сукобима” (Анђелија Стевановић)

Ауторка посматра еволуцију правних норми о заштити жена, уз осврт на феномен сексуалног насиља и друге специфичне ризике са којима се жене суочавају у рату.

„Заштита животне средине за време оружаних сукоба (Женевске конвенције о заштити жртава оружаних сукоба и међународно право животне средине)” (Драгољуб Тодић)

Рад осветљава спој еколошког права и хуманитарног права, те указује на начине да се животна средина заштити и у најтежим условима рата.

„Заштита животне средине у оружаним сукобима у којима се употребљава наоружање и муниција са осиромашеним уранијумом: ново оружје и стари изазови у примени Женевских конвенција” (Весна Вукадиновић)

Анализирана се норме које се односе на употребу контроверзних врста наоружања, уз посебан осврт на заштиту људи и екосистема.

„Приватне војне компаније као изазов међународног хуманитарног права” (Владе Радуловић)

Аутор испитује како се међународно хуманитарно право прилагођава све већем присуству приватних војних актера и њиховој (не)одговорности у зонама сукоба.

„Конвенција о неким врстама конвенционалног оружја: између међународног хуманитарног права и међународног права разоружања” (Андреј Стефановић)

Рад се бави механизмима контроле конвенционалног наоружања, указујући на спој хуманитарне димензије и настојања да се спречи прекомерна употреба разорних средстава.

„Република Србија и Женевске конвенције у светлу сукоба у Гази” (Бранимир Ђуровић)

Аутор разматра како Србија тумачи и примењује Женевске конвенције у контексту савремених међународних криза, користећи пример обавезе Србије у вези са сукобом у Гази.

„Тешке повреде Женевских конвенција у пракси Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију” (Иван Илић, Димитрије Андрејић)

Приказују се релевантни случајеви теоријског и практичног приступа тешким повредама МХП и како су се оне процесуирале пред МКТЈ.

„Утицај међународног хуманитарног права на тумачење појма оружаног сукоба у праву ЕУ: Случај Diakité” (Катарина Китановић)

Анализира се како Суд правде ЕУ и право ЕУ усвајају појам оружаног сукоба у односу на Женевске конвенције, са нагласком на судску праксу.

„Јачање заштитне улоге међународног права: хуманитарна природа начела non-refoulement” (Марина Радовановић)

Рад указује на међусобну повезаност хуманитарног права и права избеглица, са централном темом забране присилног враћања.

„Положај и заштита пацифиста, приговарача савести и противника рата у оружаним сукобима и питање њихове међународноправне заштите и препознатости у Женевским конвенцијама” (Сања Петковска)

Ауторка разматра правне оквире и етос заштите оних који одбијају да учествују у борбеним дејствима, истичући како их савремено међународно право третира.

Овај зборник радова представља значајан допринос научној заједници и свима који желе да се упознају са темељима и изазовима савременог међународног хуманитарног права. Текстови су засновани на мултидисциплинарном приступу, повезујући теорију, историјску перспективу и савремени контекст кроз који се анализирају Женевске конвенције и њихова кључна улога у заштити жртава оружаних сукоба.